Divlji luk (Allium Ursinum), poznat i kao sremuš ili medveđi luk, je višegošnja zeljasta biljka iz porodice lukova. Naziva se medveđi luk, jer po narodnom verovanju su ga medvedi jeli tokom zimskog sna, da pročiste stomak, creva i krv.
Listovi su oštri na vrhu, a u osnovi se sužavaju i nadovezuju se na dršku veličine od 5 do 20 cm. Cvast mu je polukružna, a cvetovi sremuša su bele boje. Cveta od aprila do juna. Za razliku od drugih vrsta luka, divlji luk je lepog izgleda i više liči na cvet nego na luk.
Sremuš raste u predelima gde ima dosta hladovine i plodnog zemljišta, a najviše u listopadnim šumama. Može se sresti na 1200 m nadmorske visine, a može se gajiti i u bašti sa ostalim cvećem.
Sastav sremuša
Cela biljka ovog luka sadrži eterično ulje, u čijem sadržaju preovladavaju divinilsulfati, vinisulfati, kao i nešo manje količine markaptana. Upravo taj sastojak doprinosi njegovom smecifičnom mirisu.
U listovima sremuša ima dosta vitamina C i jakih fitoncida, koji ima odlična fungicidna i antibakterijska svojstva.
Prema najnovijim istraživanjima, sremuš sadrži mnogo više mangana, magnezijuma, gvožđa i sumpornih jedinjenja nego što to ima beli luk. Ovaj divlji luk je ubedljivo biljka koja je najbogatija magnezujomom i sadrži 1500 mg magnezijuma u 1 kg listova.
Odabir i čuvanje sremuša
Sremuš se prodaje svež, a može se sresti i zamrznut ili sušen. naravno, trebalo bi kupovati sveže listove, budući da je njihova iskoristivost tada najveća.
Zimi se može čuvati u zamrzivaču. Ako gajite sremuš, možete da uberete mlade listove u aprilu - maju, a lukovicu u jesen. Lukovica mu se koristi na isti nači kao i kod ostalih vrsta luka.
Sremuš u kulinarstvu
Sremuš je veoma popularan u kineskoj i evropskoj kuhinji. Dobro se kombinuje sa svim vrstama aromatičnih biljaka i povrćem. Koristi se kao začin za soseve sa pavlakom, za hladne supe i jela sa krompirom.
Ako se doda u umerenim količinama, osvežava i pojavača ukus jela sa mlekom i jajima. Sremuš se sitno secka. Najčešće se koristi kao začin za omlete i salate, a takođe i za ukusne pečene krompire. U suštini, sremuš se može dodavati svim jelima kojima se dodaje i peršun.
Koristi od sremuša
Sremuš širi krvne sudove. Snižava arterijski pritisak, snižava nivo holesterola u krvi i njegovo lepljenje za zidove krvnih sudova.
Sremuš ojačava srčanu kontraktilnost i usporava ritam. Ima odlično fitoncidno dejstvo i zhvaljujući njemu sprečava i uspešno leči razne infekcije - stafilokoke, streptokoke, uzroke dizenterije, gripa, itd.
Sremuš pozitivno utiče i na želudačno - crevni trakt, kod konstipacije, jake i hronične dijareje. Uklanja gliste i nesanicu, uzroke visokog krvnog pritiska i ateroskleroze, kao što su to vrtoglavice i pritisak u glavi.
Sremuš je odlično sredstvo za lečenje otežanog disanja i pomaže kod iskašljavanja. Sveži listovi pročišćavaju bubreze i bešiku i podstiču izlučivanje urina. Teške rane lakše zarastaju ako se namažu svežim sokom od sremuša.
Činjenica da sremuš sadrži više sumpornih jedinjenja od običnog luka ga čini najboljim od svih vrsta belog luka.
Iako sadrži dosta sumpora, posle njegove konzumaicje ne ostaje neprijatan miris. Razlog tome je što je sumpor u sremušu povezan sa proteinima, dok se kod belog luka on nalazi samostalno.
Magnezijum koji se nalazi u sremušu je poznat kao antistres mineral koji čuva srce i kardiovaskularni sistem. Mangan ima jendu od najvažnijih uloga u metabolizmu ugljenih hidtrata i masti u organizmu.
Neophodan je za izgradnju kalcijuma u kostima. Dodavanje nekoliko struka sremuša u salatu je siguran put do boljeg zdravlja.
Komentari