Batat (Ipomaea Batatas) je vrsta slatkog krompira, koji u suštini nije pravi krompir već pripada posebnoj vrsti. On je deo druge biljne porodice - Convolvulaceae. Krompir je višegodišnja vrsta koja pripada porodici poponac. Poznat je još sa imenom patat, zemljana jabuka ili sladak krompir.
Batat je veliki i ukusan koren, koji potiče iz tropskih krajeva Amerike. Ima dosta različlitih vrsta ali dve najrasprosranjenije su svetli sladak krompir i sladak krompir tamne kore, nazvan od amerikanaca "jesti". U tropskim krajevima Amerike batati formiraju krtole bogate ugljenim hidratima. Iako su hemijski gledano bliski krompiru ipak imaju dosta drugačiji ukus.
Batati su jedna od najdrevnijih seosko-poljoprivrednih kultura a danas postoji veliki broj njihovih vrsta - oko 400 različitih vrsta. Dokazi za to da je batat bio poznat ljudima još od praistorije otkriveni su u peruanskim pećinama, a otkrića su iz perioda od 10000 godina pre naše ere.
Engleska reč "potato" ide od španske reči "batata" koja označava "sladak krompir" (ipmmoea batatas). Zna se da je sladak krompir doneo sam Kristofer Kolumbo, koji ga je otkrio na Karibima. U suštini običan krompir ima veoma daleku vezu sa slatkim krompirom. Dva korena liče i u suštini kod obe kulutre se konzumira podzemni deo, što je bio razlog da se vekovima često brkaju batat i krompir. Imeđu dve vrste otkriva se razlika u obliku, kori i boji sredine.
Danas oko 90% batata se gaji u Aziji, zato su i posebno popularni u tamošnjoj kuhinji. Batati se smatraju jednim od najhranljivijih biljnih porizvoda na svetu. Unutrašnjost batata može da bude različite boje - najčešće narandžaste. Smatra se da je batat zdraviji od običnog krompira i da se kultiviše zbog podzemnih krtola bogatih ugljenim hidratima. Obično su beli, žuti, ružičasti ili crveni. Dostižu 30 cm u dužinu i težinu do 500 grama.
Sastav batata
U 100 g batata sadrži se između 84-90 ccal. U ovim krtolama ima velike količine skroba - 10-30%. Šećeri čine 6%, a ima i dosta vitamina A, B i C, soli kaljuma, mangana, fosfora, gvožđa i dr.
Batat ima dosta šećera i karotena, ali je bez masti i holesterola. Ima dosta nizak sadržaj natrijuma i dobar su izvor biljnih vlakana. Batat ima nizak glikemijski indeks i mogu da ga konzumiraju dijabetičari bez ikakvih problema.
Kineski batati sadrže glikozid, holin, oksidante, mnoštvo vitamina, folnu kiselinu, mnogo aminokiselina i drugih hranljivih sastojaka.
100 g batata sadrži:
Vitamin A - 709 mg; SS karoten - 8509 mg; tiamin (vitamin B1) - 0, 1 mg; riboflavin (vitamin B2) - 0, 1 mg; niacin (vitamin B3) - 0, 61 mg; pantotensku kiselinu (vitamin B5) - 0, 8 mg; vitamin B6 - 0, 2 mg; folat (vitamin B9) - 11 mg; vitamin C - 2, 4 mg, kalcijum - 30 mg; gvožde - 0, 6 mg; magnezijum - 25 mg; fosfor - 47 mg; kalijum - 337 mg; cink - 0, 3 mg;, kalorije - 90 ccal (360 kJ).
Vrste batata
Postoji velika raznovrsnost vrsta batata. Po sadržaju šećera batati se dele na slatke, poluslatke i neslatke. Neslatki batati se konzumiraju kao krompir - pečeni, kuvani ili prženi.
Poluslatki batat podseća po ukusu na orah ili kesten. Može da se konzumira potpuno sirov ili slično prethodnoj vrsti - nakon svih vrsta termičke obrade.
Slatki batati se koriste baš kao voće, od njih se spremaju slatka, vino ili alkohol. Osim toga koristi se i nadzemni deo biljke - mladi listovi se stavljaju u različite salate.
Izbor i čuvanje batata
Kada kupujete batate, izaberite takve koji imaju ravnu i glatku kožu. Izbegavajte krtole sa oštećenjima, povredama i mekanim mestima. Ne kupujte zamrznute batate jer su promenjenog ukusa i bez korisnih svojstava. Imajte u vidu da se batati kvare mnogo brže od krompira.
Čuvajte batate na tamnom, hladnom i suvom mestu, pri temperaturi koja ne prelazi 15 stepeni. Što je veća vlažnost u prostoriji toliko će se brže pokvariti. Ne čuvajte sladak sirovi krompir u frižideru. Ako se pravilno čuva, batat može da se sačuva od 7 do deset dana. Jednom skuvane možete da ih držite ohlađene oko nedelju dana.
Kulinarska upotreba batata
Izuzetno ukusni i sa prijatnim slatkastim ukusom, batati se spremaju kako smo navikli da spremamo običan krompir. Akcenat možemo da stavimo na razliku da se sa batatom sprema i dosta ukusnih slatkiša, dok sa običnim krompirom nema te prakse. Koreni nisu jedinstveni jestivi deo batata. Listovi ovog povrća takođe se koriste na način sličan onom sa spanaćem.
Često se batat sprema kuvan, pečen, sotiran, dodaje se u različita kuvana jela, supe, od njega se pravi pire. Marinirano pečeno meso s batatom je garantovano ukusno, a kriške slatkog krompira možete da zapečete čak i na roštilju. Batat možete da dodate u kolač, palačinke i pikantne suflee. Osim toga, možete da ga kuvate i bez masnoće, što je dobro za vaš struk.
Garantovan način za njihovu pripremu je njihovo pečenje u rerni. Osim osnovnog jela, sa batatom možete da napravite i desert. Osim toga batat se koristi takođe i za proizvodnju alkohola, skroba, za brašno i pahuljice.
Veoma je polpularan i orijentalni čips od batata. U Kini možete a otkrijete čips od slatkog krompira, pokriven šećerom, u SAD ga više vole slan, a u Bangladešu ta vrsta čipsa se začinjava kajenskom alevom paprikom i limunovom kiselinom.
Koristi od batata
Belančevine u batatu imaju antioksidansna svojstva, koja ga automatski čine izuzetno vrednom i korisnom hranom. Batat je preporučena hrana za ljude koji pate od kardio-vaskularnih bolesti, raka tankog ili raka debelog creva. Ne izazivaju zatvor i smanjuju rizik od dijabetesa, srčanih problema i gojaznosti.
Smatra se da slatki krompir čuva od astme, osteoporoze ili reumatoidnog artritisa. Oni su idelana hrana za odrasle ljude i trudnice. U Kini tradicionalno se korsite kao lek protiv dijabetesa, čestog uriniranja, hroničnog umora, dijareje, astme, kašlja, gubitka apetita, noćne ejakulacije i seksualnih disfunkcija.
Prisustvo beta-karotena u ovom slatkom krompiru pomaže telu da se izbori sa slobodnim radikalima. Sladak ukus batata i tačnije materija koje ga takvim čine, pomaže da se krv prečisti i da se održi normalan nivo krvnog pritiska. Redovna konzumacija batata je dobra za stomak, jer utiče pozitivno na čireve i otklanja mogućnost upale debelog creva.
Velika hranljiva vredsnost batata ih čini pogodnom hranom za ljude podložne nekim vrstama fizičkog opterećenja. Pored svega ostalog batat, konzumiran kao doručak, može da vam pomogne da smršate jer stvara osećaj sitosti satima nakon toga.
