Leucin je esencijalna aminokiselina, koja je veoma korisna za zdravlje čoveka. Leucin je jedna od tri aminokiselina sa razgranatim lancem, koje su poznate kao BCAA.
Leucin i druge dve aminokiseline /izoleucin i valin/ se ne prerađuju u jetri, već se nalaze u tkivima skeletne muskulature.
Osnovno dejstvo leucina jeste da stimuliše sintezu proteina u mišićima, nakon čega se oni postepeno povećavaju, tj, rastu. Ova aminokiselina se ne sintetiše u telu, pa je potrebno da se nabavlja putem hrane.
Koristi od leucina
Osnovna biološka uloga leucina je da podstiče sinzetu proteina u mišićima. Leucin potpomaže jačanje kože, kostiju i mišićnog tkiva. Istovremeno, ova aminokiselina potpomaže sintetisanje aminokiseline glutamin.
Leucin prevazilazi druge aminokiseline po svojoj moći da izaziva insulinske reakcije. On omogućava uslove za dugoročnu proizvdnju insulina, što, sa svoje strane, formira veći insulinski anabolički efekat po telo.
Leucin blagotvorno deluje na sportiste. On pomaže da se mišići sačuvaju, snabdeva organizam energijom, kada je pod stresom.
Leucin štiti mišićni glikogen - glukozu, koja se nalazi u mišićnom tkivu i koristi se tokom mišićnih kontrakcija. On održava balans azota i poboljšava mentalne procese.
Leucin potpomaže povećanje somatropina - hormona, koji regeneriše zglobove, usporava proces starenja, potpomaže smanjenje masti u telu, a takođe povećava snagu mišića i nihovu masu.
Pored koristi u sportovima koji se tiču dizanja, dodatni prijem leucina može biti od koristi i osobama koje imaju fenilketonuriju. To je stanje kada organizam nije u stanju da sintetiše aminokiselinu fenilalanin.
Leucin je glavna komponenta hemoglobina, a u isto vreme potpomaže regulisanje šečera u krvi, proizvodnju hormon rasta i zarastanje rana.
Udruženim delovanjem sa drugim dvema kiselinama - izoleucinom i valinom, leucin pomaže u lečenju pojedinh slučajeva encefalotopatije jetre.
Ljudima koji imaju problema sa jetrom i bubrezima od velike koristi može biti ova aminokiselina, jer može poboljšati sintezu poteina u jetri, a samim tim da poboljša i sposobnost disanja i kvalitet sna.
Izvori leucina
U velikim količinama se leucin može naći u mesu i mlečnim proizvodima, a najviše u proteinu surutke. U nešto manjim količinama se može naći u soji, smeđem pirinču, bademima, pšeničnim klicama, grašku, indijskom orahu, sočivu i kukuruzu.
Unos leucina
Kao dodatak ishrani za osobe koje ne treniraju, dnevna doza leucina bi trebalo da bude oko 16 mg/kg, dok se ta količina kod osoba koje treniraju udvostručuje.
Kako bi unos leucina bio optimalan, najbolje je da ga unosite odvojeno od drugih aminokiselina/proteinskih dodataka.
Optimalni rezultati se dobijaju kada se leucin unose 30- 0 minuta pre i nakon treninga, kako bi se stvorili uslovi za rast mišića.
Nakon oralnog prijema se leucin apsorbuje u tankom crevu i prenosi se do jetre, gde se u nekoliko koraka razgrađuje.
Nedostatak leucina
Iako je nedostatak leucina relativno retka pojava, jer je ova aminokiselina široko rasprostranjena u belančevinama biljnog i životinjskog porekla, može se pojaviti nedostatak leucina usled nedostatka vitamina B6.
Deficit leucina se može pojviti i usled intenzivnih fizičkih opterećenja, gde se javlja u obliku simptoma hipoglikemije - umor, vrgoglvica, razdražljivost, glavobolja, itd.
Štetnost leucina
Postoje podaci da se prekomerna količina leucina u ishrani dovodi u vezu sa oboljenjem pelagra. Iz tog razloga ne bi trebalo preterivati sa suplemetima koji ga sadrže, a takođe i sa prirodnim izvorima leucina.
