Aminokiseline su oni elementi koji su osnovni gradivni blokovi proteina u telu. One su uključene u razvoj mišića. Postoji 20 aminokiselina i svaka sadrži određenu amino grupu i karboksilnu grupu.
Generalno ima 150 aminokiselina, ali u proteinima ih ima samo 20. U zavisnosti od vrste lanca, aminokiseline su esencijalne (nezamenjive) i zamenjive. U ovom članku ćemo govoriti o zamenljivim aminokiselinama i kakva je njihova uloga.
Evo i koje su to kiseline:
1. Alanin
Alanin se lako može pretvoriti u piruvat - važan metabolit glukoze. Ova aminokiselina je uključena u procese regulacije šećera u krvi i snabdevanje tela energijom. Ovu aminokiselinu u telu proizvode druge aminokiseline koje su razgranate, naime leucin, izoleucin, valin. Sinteza ove aminokiseline se dešava samo kada je nivo šećera u krvi nizak i kada u hrani koju je čovek jeo nema ugljenih hidrata. Kada je šećer u krvi nizak i u ishrani nema ugljenih hidrata, koristi se sinteza ove aminokiseline i mišićno tkivo se razgrađuje;
2. Arginin
Arginin je veoma interesantna amino kiselina. Uprkos činjenici da je klasifikovan u zamenjive aminokiseline, za novorođenče i za malo dete spada u grupu esencijalnih. Arginin se takođe pretvara u aminokiselinu kada je prisutan stres, kada imate povrede ili upale kod starijih osoba. Ova aminokiselina ulazi u proces izgradnje mišićnog tkiva, ali ima i niz drugih funkcija. Ova aminokiselina je potrebna za normalno funkcionisanje hipofize i pankreasa, pomažući u oslobađanju njihovih hormona. Arginin prepolovi vreme zarastanja rana i veoma je važan kada imate prelom. Arginin neutrališe dejstvo amonijaka, koji se formira kada se aminokiseline deaminiraju, formirajući ureu. Jača imuni sistem i smanjuje gomilanje nepotrebnih masti i holesterola, čime se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Arginin je jedan od glavnih izvora biljnih i životinjskih proteina. Biljni proteini sadrže više arginina;
3. Asparaginska kiselina
Ova kiselina je poznata i kao aspartat. U našem telu se vrlo lako pretvara u oksaloacetat i a-ketoglutarat – to su dve dikarboksilne kiseline koje učestvuju u Krebsovom ciklusu. Ova kiselina takođe pomaže da se neutrališe delovanje amonijaka, učestvuje u izgradnji imunog sistema, pomaže u sintezi DNK i RNK, kao i pretvaranju ugljenih hidrata u energiju;
4. Glutaminska kiselina
Ova kiselina se takođe može pretvoriti u oksaloacetat i a-ketoglutarat u telu. Jedan je od glavnih elemenata u proizvodnji proteina i nekih drugih aminokiselina kao što su glutamin, prolin, arginin. Ova aminokiselina je neophodna za pravilno funkcionisanje mozga jer deluje kao stimulativni neurotransmiter;
5. Ornitin
Ova aminokiselina ima veoma važnu ulogu u neutralizaciji amonijaka. Takođe je uključena u proizvodnju aminokiselina arginina i prolina. Ako se uzima kao dodatak ishrani, najčešće se kombinuje sa argininom. Ovaj dodatak pomaže u sintezi hormona rasta;
6. Glutamin
Uprkos činjenici da ova aminokiselina nije nezamenljiva, ona je jedna od najčešćih i jedna od najvažnijih aminokiselina za naše telo. Najveća količina ove aminokiseline može se naći u mišićima skeleta. Ova aminokiselina u kombinaciji sa glutaminskom kiselinom neophodna je za funkciju mozga. Glutamin je veoma jak imunostimulans, takođe je jedna od komponenti glutationa, koji je jak antioksidans. Ova aminokiselina se lakše od bilo koje druge aminokiseline pretvara u glukozu i snižava nivo insulina i glukoze u krvi. Glutamin pomaže da se ukloni sav metabolički otpad iz tela i neutrališe amonijak. Mnogo pomaže u hidrataciji mišićnih ćelija i stvara anaboličko okruženje u mišićima – to su veoma važni faktori za normalan rast mišića. Ova aminokiselina je uključena u druge važne funkcije ćelija – prethodi DNK i veoma je važna za sintezu nukleinskih kiselina i dr. Glutamin se može naći u onoj hrani koja je najbogatija proteinima, a to su meso, riba, jaja, mleko i mahunarke;
7. Cistein
Cistein je aminokiselina koja sadrži sumpor. Ova aminokiselina je veoma važan strukturni element mnogih proteina i enzima. Cistein je veoma dobar antioksidans i može da se veže za neke teške metale. Ako se uzima u velikim količinama, pomaže bržem oporavku nakon rana i operacija;
8. Glicin
To je najmanja esencijalna aminokiselina, ali igra veoma važnu ulogu u metabolizmu. Glicin je jedna od komponenti kreatina, kao i purinskog jezgra, a takođe je uključen u proizvodnju nukleinskih kiselina. Glicin snabdeva telo azotom, koji je uključen u proizvodnju drugih aminokiselina, pomaže u aktiviranju glikogena i igra važnu ulogu u sintezi imunoglobulina;
9. Prolin
Ova aminokiselina učestvuje u izgradnji svih proteinskih struktura u ljudskom telu, a posebno kolagena i vezivnog tkiva. Zbog toga je veoma važna za zglobove i tetive;
10. Tirozin
Tirozin se smatra zamenjivom aminokiselinom, ali u određenim okolnostima može postati esencijalna. U telu, tirozin se pretvara u fenilalanin kada je prisutna fenilketonurija, stanje u kojem telo ne može da apsorbuje fenilalanin, tada tirozin postaje esencijalna amino kiselina i mora se svakodnevno unositi hranom ili pićem kao dodatak ishrani. Ova aminokiselina je uključena u izgradnju većine proteina u telu;
11. Histidin
Ova aminokiselina, poput arginina, smatra se esencijalnom amino kiselinom kod novorođenčadi i male dece. Histidin je veoma važan za rast i učestvuje u formiranju belih i crvenih krvnih zrnaca. Treba ga uzimati za anemiju, alergije, reumatoidni artritis;
12. Serin
Ova aminokiselina igra veoma važnu ulogu u aktivnim centrima mnogih enzima. Učestvuje u biosintezi purinskih i piramidinskih baza. Prethodi aminokiselinama glicin i cistein.
