Grašak /Pisum sativum/ je biološka vrsta, biljka iz potodice mahunarki. Gaji se kao domaća kultura i koristi se za ishranu u celom svetu. Sa botaničke tačke gledišta bilkka grašak je zapravo voće, ali se u kulinarstvu koristi kao povrće. Obični lutivisani grašak je jednogodišnja zeljatsa biljka, ali sreću se i sorte koje mogu da prezime, koje su sasvim nepravilno nazvane zimske sorte.
Istorija graška
Smatra se da baštenski grašak vodi poreklo iz centralne Azije i Evrope. U stvarnosti, grašak se čak pominje i u Bibliji i hvaljen je od drevnih civilizacija Egipta, Grčke i Rima.
Zeleni grašak nije bio toliko popularana do XVI veka, kada nove tehnike kultivisanja dovode do stvaranja novih sojeva, i on počinje da se konzumira u sirovom stanju. U Kini, gde konzumacija graška datira još od 2000. godine pre nove ere, počinju da se koriste kako zrna, tako i mahune ovog povrća.
Francuski kralj Luj XIV populariše grašak u XVII veku, pretvarajući ga u osnovni sastojak na dvorskim balovima. Pretpostavlja se, da je u to vreme u Holandiji kultuvisan snežni grašak. Grašak je donet u SAD sa doseljavanjem prvih kolonija.
U XIX veku grašak igra važnu ulogu u vreme prvih genetrskih istraživanja. Monah i botaničar, Gregor Mendel koristi grašak u njegovim eksperimentima za gajenje biljaka.
1970. godine kultivisan je hrskavi grašak, kao rezultat ukrštanja baštenskog i snežnog graška. Danas su najveći proizvođači i trgovci svežeg graška Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Kina, Mađarska i Indija.
Sastav graška
Zeleni grašak je dobar izvor vitamina C, vitamina K, mangana, dijetalnih vlakana, folata i tiamina (vitamin B1). On je takođe izvor vitamina A, fosfora, vitamina B6, proteina, niacina, magnezijuma, roboflavina (vitamin B2), bakra, gvožđa, cinka i kalijuma.
160 g. graška sadrži 134.4 kalorija i 8.58 g. proteina. Zeleni grašak sadrži i priridne sastojke, takozvane purine. Pored vitamina, grašak sadrži i veliku količinu folne kiseline.
Vrsta graška
Postoje tri poznate vrste graška: zeleni ili baštenski grašak, beli, snežni ili šećerac i njivski ili hrskavi grašak. Zeleni grašak ima fantastičan ukus, prelepu teksturu i bogat je hranljivim materijama korisnim za zdravlje.
Baštenski grašak ima okruglaste mahune, obično lagano savijene, sa glatkom strukturom i zelenom bojom. U mahunama se nalaze zelena zrna graška, koja su slatka i bogata skrobom. Mahune belog graška su ravnije i prozračnije od baštenskog.
Hrskavi grašak je dobijen ukrštanjem prve dve vrste, ima punije mahune i hrskavu strukturu. Mahune belog i hrskavoh graška su pogodne za korišćenje i imaju slađi ukus od baštenskog graška.
Izbor i čuvanje graška
Grašak je jedan od malo članova porodice mahunarki, koji se prodaje u svežem stanju, ali to je samo 5% od proizvedenog graška, ostalo je u ponudi kao zamrznut ili konzerviran. Zamrznut je traženiji od konzerviranog, pošto čuva svoj ukus i sadrži manje natrijuma.
Baštenski grašak se koristi od proleća do početka zime. Snežni grašak se može naći tokom cele godine u azijskim prodavnicama. Hrskavi grašak se malo teže može naći, od kraja proleća do početka leta.
Za čuvanje svežeg graška neophodno je njegovo zamrzavanje, da bi se sačuvao sadržaj šećera, koji ga čuva od pretvaranja u skrob. Drugi način za čuvanje je blanširanje graška minut ili dva, a zatim zamrzavanje.
Grašak u kulinarstvu
Danas se grašak konzumira najviše kao kuvan ili pripremljen na pari. Na taj način kidaju se ćelijski zidovi zrna, što čini grašak još ukusnijim.
Sveži grašak može se koristiti u različitim jelima od povrća i salatama, ulazi u sastav mnogih jela sa mesom, u sastav supa, paprikaša od graška i đuveča, kao svinjetina sa graškom, piletina sa graškom a zašto da ne i posni grašak.
Grašak je prvo povrće, koje počinje da se konzervira u kutijama. Osim konzerviranja, on može i da se zamrzava. Naglašava ukus jelima sa mesom i krompirom. Grašak se dodaje i u dosta kineskih prženih jela - recimo u pirinač.
Koristi od graška
Zeleni grašak obezbeđuje hranljive materije, koje su važne za zdravlje kostiju. On je izvor vitamina K, čije delove organizam pretvara u K2, koji aktivira osteokalcin - osnovni protein u kostima, koji molekule kalcijuma šalje u koštanu srž.
Zeleni grašak takođe služi kao dobar izvor folne kiseline i vitamina B6. Oni pomažu da se smanji povećavanje sekundarnog metaboličkog proizvoda homocisteina, koji može da spreči dvogubu vezu kolagena, što rezultira slabom međućelijskom materijom u kostima i osteoporozom.
Folna kiselina i vitamin B6 u zelenom grašku pomažu kardiovaskularnom sistemu. Elementi iz sastava povrća smanjuju nivoe lošeg holesterola i obezbeđuju organizmu dovoljno antioksidanasa i drugih korisnih materija, neophodnih za dobro zdravlje srca. Vitamin K, koji se nalazi u zelenom grašku sprečava zgrušavanje krvi.
Zeleni grašak je jedna od osnovnih namirnica, koja je neophodna za ishranu umornog čoveka. On obezbeđuje hranljive materije, koje pomažu ćelijama i sistemima organizma, zaduženim za proizvodnju energije. Grašak je dijetalna hrana, koju možete slobodno ubaciti u jelovnik, ako ste odlučili da skinete nekoliko kilograma i da uđete u formu. On je niskokaloričan i bogat vlaknima i korisnim mastima. Pire od graška brzo utoljuje glad i daje osećaj sitosti duže vreme.
Stimuliše dobro varenje hrane, ubrzava metaboličke procese u organizmu i brine o stabilnosti nivoa šećera u krvi. Upravo zbog toga konzumiranje povrća smanjuje rizik od pojave dijabetesa, a ako već postoji, dopušta kontrolu bolesti.
Zeleni grašak je takođe dobar izvor tiamina - vitamina B1, vitamina B6, riboflavina - vitamina B2 i niacina - vitamina B3, od kojih svaki sadrži materije, neophodne za metabolizam ugljenih hidrata, proteina i lipida.
Zeleni grašak takođe sadrži gvožđe i minarale, neophodne za normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca, čiji deficit vodi do anemije, umora i smanjuje imunitet. Takođe, zeleni grašak je dobar izvor vitamina C, koji štiti ćelije i sisteme zadužene za proizvodnju energije od slobodnih radikala, i na taj način sprečava obolenja raka.
Jedite grašak za prevenciju protiv očnih oboljenja i problema. Zahvaljujući sadržaju luteina, mahunarka se brine o zdravlju ćelija očiju i učestvuje u pravilnom filtriranju svetlosti. Konzumiranje graška može da vas sačuva od pogoršanja vida u poznijim godinama.
Pripremljenom kašom ili pireom od graška mogu da se tretiraju kožni problemi i oboljenja kao što su ekcemi, akne, gnojne rane. Maske za lice i telo sa brašnom od graška doprinose dobrom spoljašnjem izgledu kože, njenom hidriranju, ali i uklanjanju viška masnoće, ukoliko imate masnu kožu.
Konzumiranje graška je naročito važno za dame. Osim što podmlađuje kožu i brine o rastu kose, povrće pospešuje pravilno funkcionisanje reproduktivnih organa. Koristan je kod neprijatnih menstruacija.
U trudnoći se preporučuje umereno konzumiranje graška. Buduća majka dobija kvalitetniji san, manje stresa i razdražljivosti. Folna kiselina brine o zdravom nervom sistemu ploda, a kalcijum i kalijum - o koštanom.
Pažnja! Ne preporučuje se konzumiranje graška za vreme dojenja, jer može da utiče negativno na bebe, izazivajuči kolike, zatvor, dijareju ili drugu vrstu neugodnosti!
Što se tiče muškaraca, konzumiranje graška pomaže stravanju mišićne mase, vraća energiju nskon intenzivnih treninga snage i brine o zdravlju prostate. Grašak pomaže boljem funkcionisanju polnih organa.
Štetno delovanje graška
Probleme sa graškom mogu da imaju ljudi, koji pate od alergija na mahunarke i stomačnih i crevnih oboljenja, koja zahtevaju smanjen unos vlakana u hrani. Ljudi, koji imaju problema sa bubrezima ili giht treba da ograniče ili izbegavaju unos namirnica, koje sadrže purine.
Osnovnim nedostatkom graška smatra se i moguće veće stvaranje gasova. Ipak, kod osoba sa zdravim stomakom i umerenom upotrebom povrća, ovaj problem može da se izbegne.
Komentari