Slinavka /Suillus/ pripada rodu Basidiomycota. Uglavnom raste u zimzelenim šumama, najviše raste oko mladih borova. Često se može naći između mahovina i trava, kao i ispod borova, ali je ima visoko ispod kleke. Slinavka samostalno raste, ali, takođe, zajedno sa drugim pečurkama.
Šešir slinavke je žuto-braon do tamnobraon boje. Kada je vlažno vreme, ona postaje lepljiva, a kada je suvo - postaje sjajna i glatka. Sa drškom je povezana beličastim omotačem. Šešir ove pečurke ima lepljivu kožicu, koja se veoma lako guli.
Omotač, koji povezuje šešir sa drškom se pri rastu šešira kida, a sam rub ostaje da visi sa njega kao lepljiv beličasto - ljubičast prsten, koji nakon određenog vremena nestaje. Meso slinavke ima beličasto - žutu boju, koja se ne menja tokom razvoja ove pečurke. Kada se pečurka ubere, ono postaje mekše.
Spore slinavke kada su pečurke mlade su bele, žućkasto - bele ili kratke i žute. Drška je beličasta, bledožuta, sa lepljivim ljubičastim prstenom, tvrda i čvrsta.
Vrste slinavke
Obična slinavka /Suillus luteus/ - jedna od najčešćih vrsta slinavki u Evropi, koja spada u jestive divlje pečuke koje najviše beru na teritoriji naše zemlje. Kod veoma mladih gljiva, cevčice limun žute boje su sakrivene ispod beličaste membrane, koja povezuje dršku sa šeširom. Spore imaju braonkastu boju, prečnik šešira dostiže do 15 cm, a visinu do 10 cm. Obična slinavka voli sunčana mesta do borovih šuma i kraj puteva.
Suillus granulatus - peščarka takođe spada u gljive koje se najviše beru na našim prostorima. Cevčice mladih izdanka ove vrste puštaju tečnost, koja je slična mleku. Gornji deo šešira je crvenkasto - braon boje i rano ujutru i za vreme kišovitog vremena je sluzava. Meso ove pečurke miriše rijatno i ima žućkastu bou. Prečnik šešira je oko 10 cm, a dostiže visinu do 8 cm. Uglavnom raste u travi i blizu borova. Najčešće se meša sa običnom slinavkom.
Suillus bovinus - kravara uglavnom se može naći, gde je i najrasprostranjenija, u zimzelenim šuama. Drška joj je zvonastog oblika kod mladih pečuraka, ali vremenom postaju spljoštane. Boja ove slinavke je žuto - braon i ponekada može imati cvenkaste nijanse. Donji deo šešira je žute boje.
Suillus elegans - šešir ove pečurke može imati prečnik 3-10 cm. Kod mladih pečurka je polukružan, a vremenom se širi i postaje gotovo spljoštena, sa blago izvijenim površinskim delom. Boja ove vrste varira od zlatno - žute do narandžasto - braon.
Dve vrste slinavke koje se nešto ređe mogu sresti na našim prostorima su Silius variegatus i Silius sibiricus.
Sastav slinavke
100 slinavke ima 18 kalorija, 0.5 g ugljenih hidrata, 0.7 g masti, 2.4 g belančevina. Slinavka sadrži vitamin D, vitamine B grupe i antioksidanse.
Branje i čuvanje slinavke
Zbog sluzi, koje proizvode ove pečurke dok je vreme vlažno, preporučuje se branje slinavki dok je vreme suvo. Berite ih pažljivo, kako ih ne biste oštetili. Imajte u vidu da prisustvo braon linija u isečenom mesu pečurke ukazuje na prisustvo insekata i larvi. One često napadaju meko i žuto meso slinavki. Ova pečurka nema dugi rok trajanja i relativno brzo postaje meka, truli nakon branja, pa zbog toga je preporučljivo da se odmah konzumira.
Slinavka u kulinarstvu
Slinavka ima široku upotrebu u kulinarstvu. Pre spremanja ove pečurke pažljivo operite. Kožica bi trebalo da se ukloni pre kuvanja, jer u suprotnom može prouzrokovati dijareju.
Slinavka je pogodna za termičku obradu, ali i za konzerviranje i sušenje. Slinavke su teške pečurke, koje se ne preporučuju za večeru. Mogu se dinstati ili peči u rerni, ali nemojte preterivati sa mastima, koje dodajete.
Slinavke možete konzumirati u vidu predjela, tako što ih propržite sa malo maslaca i na kraju ih začinite sa malo bibera i soli. Drugi lak i ukusan recept sa slinavkom: propržite luk i dodjte iseckane slinavke. Pržite dok voda ne ispari i na kraju dodajte biber i malo pavlake za kuvanje.
Koristi od slinavke
Kao i druge jestive gjive, slinavka je veoma korisna za zdravlje. Vitamin D je neophodan za pravilno usvajanje kalcijuma, a pored toga ima i antikancerogena svojstva. Pečurke su bogate antioksidantima, koji su od velikog značaja za ljudski organizam.
Štetnost slinavke
Nije poznato da slinavka ima otrovne dvojnike, što je neverovatna prednost u odnosu na druge vrste gljiva koje imaju otrovne dvojnice. Ipak, uzmite u obzir da slinavka može rasti do nekih nejestivih gljiva, pa je povećana pažnja pri branju neophodna.
Sa druge strane, slinavke su teške gljive i ako im skrama ne bude uklonjena pre spremanja, može prouzrokovati želudačne probleme. Nemojte konzumirati slinavke za večeru, kako ne biste imali problema sa otežanim varenjem.
