Pasji jezik /Cynoglossum officinalis/ je dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice Porečnice. U različitim delovima zemlje, biljka je poznata i kao mišjak, pravi pasji jezik, lekoviti pasji jezik. Koren pasjeg jezika je vertikalan, blago razgranat, zadebljan na gornjem kraju, spolja crvenkastobraon do tamnobraon.
Stabljika biljke je uspravna, u gornjem delu razgranata, dlakava, do 1 m visine. Listovi biljke su takođe dlakavi. Bazalni listovi su kopljasti, gusto vlaknasti, sa belkastim srednjim žilama, postepeno suženi u krilate drške, zajedno s kojima dostižu 20 cm dužine. Cvetovi su tamnoljubičasti, ponekad beli, sa tamnim do ljubičastim žilicama, skupljeni na vrhu stabljike u metličaste cvasti.
Plod pasjeg jezika je suv, sazrevanjem se raspada na 4 jajolika orašasta ploda, koji imaju udubljenu spoljnu površinu, prekriven retkim bodljama, sa ispupčenom izbočinom, gusto prekriven bodljama. Sveži sok ima neprijatan miris koji nestaje prilikom sušenja. Ova biljka cveta od aprila do jula. Uobičajena je u suvim travnatim područjima, uz kuće, puteve, polja, šume i drugo širom zemlje. Osim u našoj zemlji, pasji jezik se sreće u Evropi i Severnoj Americi.
Vrste pasjeg jezika
U Bugarskoj, pored Cynoglossum officinalis, možete videti i Cynoglossum nervosum. Ova vrsta je predivna višegodišnja biljka iz porodice porečnice. Cynoglossum nervosum je izdržljiv cvet i odgovara gotovo svakoj bašti. Dostiže visinu od 60 cm i cveta plavim cvetovima od juna do jula.
Cynoglossum amabile potiče iz Azije i dvogodišnja je zeljasta biljka takođe iz porodice Porečnica. Cynoglossum amabile dostiže visinu do 45 cm. Cveta plavim cvetovima.
Do pre nekoliko godina kod nas se sretao i nemački pasji jezik /Cynoglossum germanicum/, koji je danas skoro potpuno izumrla vrsta. Dvogodišnja je zeljasta biljka. Stabljika mu je visoka 30–80 cm, uspravna, jednostavno vlaknasta. 3, 5 cm, zaobljene, na vrhu zaoštrene, odozgo jednostavno vlaknaste, odozdo ređe jednostavno vlaknaste, čitave, na rubu resaste.
Stabljikasto lišće nemačkog pasjeg jezika dugačko je 5–15 cm, sužava se prema gore. Venčić mu je plave boje sa ružičastim do ružičasto-ljubičastim žilicama. Venčić je širok 12-15 mm, zvonast, sa ljuspastim, malim, belo-bradavičastim privescima u otvoru. Matice dosežu 7-10 mm u prečniku, ispučene su i imaju nepravilno raspoređene bodljikave šiljke.
Sastav pasjeg jezika
Svi delovi biljke, uključujući semenke, sadrže amorfni alkaloid cinoglosin (0, 12% u svežoj biljci). U korenu se takođe nalazi holin, glukoalkaloidni konsolidin, takođe cinoglosein, koji se hidrolizom razlaže u glukozu. Pasji jezik sadrži i alkaloid konsolicin i gorku supstancu cinoglosidin. Cinoglosin ima efekat sličan kurareu, jači u jednogodišnjem korenju.
Biljka sadrži i oko 10% materija za štavljenje, gumu, smolu, sluzave materije. Sadržaj alkaloida u biljci u drugoj godini vegetacije dostiže 1, 59%, au plodovima - do 0, 60%. Osim toga, pasji jezik sadrži i gorku supstancu cinoglosoidin. Korenje pasjeg jezika sadrži i materiju za bojenje, a nadzemni delovi — eterično ulje (do 0, 1%), smole i gume. Semenke sadrže do 40% gustog ulja.
Uzgajanje pasjeg jezika
U svakom vrtu nije suvišno imati jedan ili dva korena pasjeg jezika. Ako ga nađemo negde u blizini, možemo ga iskopati zajedno sa zemljom oko korena i posaditi na otvorenom i sunčanom mestu u našoj bašti. Drugi način da dobijete korisnu biljku je preko semena koje se može naći u svakoj specijalizovanoj prodavnici.
Krajem zime ili u proleće možemo posejati seme lekovite biljke na dubinu od 3-4 cm. Ali imajte na umu da je moguće da seme neće proklijati u odgovarajućoj godini, već tek sledeće godine. Inače, Cynoglosmm officinale nije zahtevna biljka po pitanju nege. Pasjem jeziku je potrebno samo dovoljno sunca i vode.
Sakupljanje i čuvanje pasjeg jezika
U medicinske svrhe koristi se koren /Radix Cynoglossi/ lekovitog pasjeg jezika. Sakuplja se pred april i maj ili od avgusta do oktobra. Korenje se iskopava prve godine krajem leta i početkom jeseni, nakon što lišće uvene, ili u proleće druge godine, na početku vegetacije. Korenje se iskopava prve godine krajem leta i početkom jeseni, nakon što lišće uvene, ili u proleće druge godine, na početku vegetacije.
Zatim se seku na komade, a debeli se cepaju radi bržeg sušenja. Ovako pripremljen lek suši se u provetrenim prostorijama na suncu ili u sušari na temperaturi do 35 stepeni. Od oko 4 kg svežeg korena dobije se 1 kg suvog korena. Osušeni pasji jezik se čuva u suvim i provetrenim prostorijama sa posebnom pažnjom, odvojeno od neotrovnih biljaka.
Koristi pajseg jezika
Pasji jezik se koristi kao tradicionalna medicina u mnogim zemljama. U prošlosti se koristio protiv hemoroida, za lečenje plućnih bolesti i protiv upornog kašlja. U Francuskoj se koristio kao diuretik. Spolja, pasji jezik se primenjuje kao omekšavajuće sredstvo za obloge kod čireva, osipa i rana — smrvljeno sveže korenje u obliku kaše. Biljka se primenjuje i protiv gljivica (spolja), za rast kose i dr.
Pasji jezik je tradicionalni narodni lek za teranje pacova i miševa, jer ove životinje ne podnose miris biljke. U tu svrhu koriste se sveži korijen i nadzemni delovi ili sok biljke.
Rastvor protiv glodara priprema se na sledeći način: 300 g listova, stabljika i cvetova potopiti u 10 l vode. Smesa se zagreje do ključanja, a zatim ostavi da se ohladi. Zatim se procedi. Ovim rastvorom prskamo gusenice i lisne vaši.
Za bolje prianjanje može se dodati malo sapuna ili vero. Ovako pripremljen rastvor koristi se i protiv zečeva, puževa, vaši, buva. Pre mnogo godina napitkom su prskane štale, žitnice, podovi i zidovi gospodarskih zgrada.
Za zaštitu voćaka u jesen, pri prvom snegu, oko stabla drveta se razbacuju zgnječeni komadići stabljika, listova i korenje Cynoglosmm officinale. Ili se zaliva napitkom stablo i dva, tri kvadratna metra oko njega.
Pasji jezik je veoma dobra medonosna biljka. Osim toga, materija koja se nalazi u suvom korenu boji tkanine u crveno.
U narodnoj veterinarskoj medicini, sitno iseckani koren pasjeg jezika meša se sa stočnom hranom kao preventiva protiv slinavke i šapa.
Narodna medicina sa pasjim jezikom
Bugarska narodna medicina preporučuje pasji jezik kao sredstvo za ublažavanje bolova, grčeva i kašlja u obliku napitka: 2 g sitno izgnječenog korena prelije se sa 200 ml ključale vode i nakon hlađenja pije se po 1/2 kašičice 3 puta dnevno (uz oprez), pod medicinskim nadzorom.
Pasji jezik ima antispazmodični i omekšavajući efekat na sluzokožu disajnih puteva. Ova biljka ima i analgetski efekat. Naša narodna medicina nudi infuz sa pasjim jezikom za kašalj, proliv, krvarenje i čireve. Za spoljašnju primenu koristi se kao infuz u odnosu 1:100.
Štetnost pasjeg jezika
Pasji jezik je vrlo toksična biljka i ne sme se koristiti bez medicinskog znanja i nadzora. Nakon pripreme rastvora sa biljkom, potrebno je odmah oprati ruke.
Trovanje pasjim jezikom karakterizuju vrtoglavica, poremećena koordinacija, progresivna paraliza skeletnih mišića kraniokaudalnog toka, smetnje vida, otežano disanje, sniženi krvni pritisak, bronhoopstrukcija, konvulzije i dr. Lečenje se sastoji u izazivanju povraćanja, nakon čega je poželjno uzeti aktivni ugalj.
Komentari