Jun blan je popularna vrsta grožđa koja se koristi aktivno u proizvodnji svežih visoko kvalitetnih vina. Gaji se značajno u Italiji gde je poznat pod imenom Trebbiano. Rasprostranjen je takođe u Francuskoj gde se naziva Ugni Blanc i Saint Emilion. Sreće se u Kanadi, SAD (Kalifornija), Argentini, Španiji, Portugaliji, Meksiku, Južnoafričkoj republici, Grčkoj i Moldaviji. U Bugarskoj ova vrsta je regionalizovana.
Jun blan ima ovalan i obiman list koji je petodelan. Površina mu je pokrivena mahovinom. Po njemu se nalaze veliki i touglasti zubi. Prvobitno list je zelenkast, ali kako nastupaju jesenji meseci počinje da žuti. Boja kod ove vrste je bipolarna. Grozd je relativno veliki, konusne forme.
Nema mnogo dugu, ali ima debelu dršku koja je žilava i tvrda. Prepoznaćete jun blan po zelenkastom skoro žutom zrnu. Ono je sitno i zaobljeno. Meso mu je sočno, nenametljivog ukusa. Pokriveno je prozračnom, žilavom kožicom. Od zrna se dobijaju kvalitetna stona vina i vinski destilat. U Bugarskoj u Burgasu taj materijal se koristi za proizvodnju brendija. Veoma često ulazi u sastav kupažnih vina. U Francuskoj je široko rasprostranjen u oblasti Konjak. Materijal se koristi pri proizvodnji proslavljenog francuskog konjaka.
Jun blan se razvija najbolje na peskovito-glinenom zemljištu. Zahvaljujući njima ova sorta može da otkrije svoj najveći šarm. On je među vinskim sortama koje zru relativno kasno. Kod njega je uobičajeno da branje grožđa kreće prvih dana oktobra. Ako se jun blan gaji u odgovarajućim uslovima, raste brzo. Za njega je karakterističan visok prinos. U proseku od jednog dekara se dobija do 1500 kilograma grožđa.
Dostižući konzumativnu zrelost, jun lan već ima oko 20 procenata šećera. Tada mu je visoka i kiselost. Pozitivna crta jun blana je što suše ne utiču na njega. Ipak niske temperature se na odražavaju pozitivno na njega i pro takvim uslovima može da zamrzne. Inače druga pozitivna crta jun blana je što zrno ne puca i skoro nikad ne truli.
Istorija jun blana
Postoje ozbiljni sporovi o rodnoj zemlji jun blana. Neki smatraju da je to Francuska. Uprkos tome veliki njegovi zasadu postoje u Toskani. To mnoge tera da tvrde da baš tamo treba da se traže njegovi koreni. Jun blan je od sorti sa viševekovnom istorijom. Poznato je da je bio poznat ljudima još u rimsko doba. Njegovo zvanično opisivanje je izvršeno dosta kasnije.
Stare hronike pokazuju da je opisan početkom 14. veka od strane italijanskog botaničara Pijera Krečencija. Tokom vremena sorta, koja je provobitno popularna samo u Francuskoj i Italiji, stiče veliku slavu i prenesena je u mnog drugih zemalja. U prošlosti se smatralo da dodavanje ove sorte nekim crvenim vinima poboljšava njihove kvalitete, kao i izdržljivost. Danas ipak proizvođači nisu tog mišljenja.
Karakteristika jun blana
Jun blan daje lagana, fina i sveža vina koja imaju nenametljivu aromu cvetnih nota. Mek i sofisticiran ukus odmah biva prepoznat od strane svakog ljubitelja vina. Boja jun blana je sveta do slamnato žuta. Brzo se oseća i balansiran nežan ukus. Kod nekih vina prepoznaju se voćne note, koje podsećaju na citruse kao što su limun i grejpfrut. Kod njih se kvalitet ne poboljšava odležavanjem i iz tog razloga starenje se ne preporučuje.
Serviranje jun blana
Ako ste resili da poslužite nekoliko vrsta vina tokom jedne večeri najbolje je da počnete sa laganim i svetlim vinima. Sledeći to pravilo jun blan najpre treba da se servira. Pri serviranju temperatura vina treba da je između 8 i 10 stepeni. Servirajte vino u čaši, posebno odabranoj za laka i mlada vina. Dobar posao vrši čaša tipa lale. Prepoznaćete je po tome što se gornja ivica otvara glatko na spolja. Ova čaša je malo izduženija, da delikatna aroma vina ne može da izađe iz posude previše brzo. Pri sipanju alkoholnog pića opet ne punimo čašu do kraja. već sam dve trećine nje ili polovinu.
Dobro kod jun blana je što se kombinuje s različitom vrstom hrane. To znači da se kombinuje kako sa traženim specijalitetima tako i sa jelima koja su dostupna svakom budžetu. Pogodni dodatak za jun blan su jela sa ribom i rakovima. Nedavno su naučnici dokazali da su bela vina najpogodniji alkohol pri konzumaciji ribe i morskih plodova. Prema istraživanjima belo vino poboljšava kvalitet ukusa ribe, dok ga crveno podriva i čak ostavlja neprijatan osećaj u ustima.
Među najukusnijim dodacima belom vinu su Barena riba sa kuvanim povrćem, Riba s prazilukom i majčinom dušicom, Riba sa mlečnim sosom i Riba sa peršunom u rerni. Možet da kombinujete jun blan još sa Kuvanim rakovima na ruski način, Sufleom od rakova, Salatom od rakova ili Punjenim paradajzom s rakovima i majonezom.
Neki gastronomi hrabro kombinuju tu vrstu vina i sa različitim sirevima. Tu se preporučuju tvrdi i mirisni koziji sirevi. Prema mnogima vino može da se konzumira i sa različitim salatama od povrća sa svežim povrćem ili pastom. Preporučuje se da hrana bude začinjena šafranom, majčinom dušicom, majoranom ili bosiljkom.
