Bosiljak je veoma mirisna biljka čiji se listovi koriste kao začin u raznim jelima. Bosiljak je postao jedna od najprepoznatljivijih biljaka na svetu otkako je pesto sos, koji je mešavina bosiljka, pinjola i parmezana, postao široko popularan.
Bosiljak ima okrugle, zašiljene zelene listove. Postoji više od 60 vrsta bosiljka koje se donekle razlikuju po izgledu i ukusu. Dok je ukus slatkog bosiljka čist i oštar, druge sorte takođe nude jedinstvene ukuse: limuna, anisa i cimeta.
Bosiljak raste u mnogim regionima širom sveta, ali prva mesta gde se pojavio bila su Indija, Azija i Afrika. To je prepoznatljiv začin u mnogim različitim kuhinjama širom sveta, uključujući italijansku, tajlandsku, vijetnamsku i laosku kuhinju.
Ime bosiljak potiče od grčke reči basilikohn, što znači "kraljevski" i odražava stavove ove drevne kulture prema biljci, koju su smatrali veoma plemenitom i svetom. Tradicija poštovanja bosiljka nalazi se i u drugim kulturama. U Indiji se bosiljak čuva kao ikona gostoprimstva, dok je u Italiji simbol ljubavi.
Brojne legende su povezane sa bosiljkom. U Egiptu se koristio za balzamovanje mrtvih, a u Indiji se veruje da je posvećen bogu Višnuu jer štiti od strašne mitske zmije koja može da ubije samo pogledom.
Gajenje bosiljka
Gajenje bosiljka kod kuće znači da ljubitelji njegovog svežeg ukusa mogu da ga posade u svojoj bašti ili u saksiji umesto da ga kupuju u prodavnici. Ako želite da posadite bosiljak, prvo morate kupiti seme u prodavnici. Posejte ga u saksiju ili kutiju. Znajte da bosiljak voli toplotu, pa da bi seme proklijalo, ostavite saksiju na toplom mestu. Temperatura treba da bude oko 15 stepeni. Ne ostavljajte mladi bosiljak bez vode.
Sastav bosiljka
Bosiljak je odličan izvor vitamina K i veoma dobar izvor gvožđa, kalcijuma i vitamina A. Pored toga, dobar je izvor dijetetskih vlakana, mangana, magnezijuma, vitamina C i kalijuma. 3 grama bosiljka sadrži 7, 52 kalorije i 0, 44 grama proteina.
Izbor i čuvanje bosiljka
Kad god je to moguće, pri biranju bosiljka dobro je izabrati svež bosiljak, a ne njegov sušeni oblik, jer sveža biljka ima bolje kvalitete ukusa. Sveži listovi bosiljka treba da izgledaju sveže i da budu tamnozelene boje. Ne treba birati onaj sa tamnim pegama na listovima ili žućkastim nijansama.
Sveži bosiljak treba čuvati u frižideru, umotan u kuhinjski papir ili blago vlažnu krpu. Bosiljak se može čuvati i zamrznut.
Osušeni bosiljak treba čuvati u dobro zatvorenoj staklenoj posudi na hladnom, tamnom i suvom mestu gde se može čuvati svež oko šest meseci.
Pošto su ulja sadržana u bosiljku veoma isparljiva, najbolje je dodati začin pred kraj kuvanja kako bi se sačuvao njegov optimalni ukus.
Upotreba bosiljka u kulinarstvu
Bosiljak je nezaobilazan začin u brojnim jelima italijanske kuhinje. Koristi se za začinjavanje pica, pečene živine i govedine. Kao što je postalo jasno, od njega se priprema svetski poznati pesto sos. Bosiljak je uključen u sastav mnogih marinada i bujona. Odlično ide uz junetinu i meso divljači, uz krompir i jela od kupusa. U kombinaciji sa mirođijom i estragonom, bosiljak je deo čuvenog balzamičnog sirćeta.
Sveži bosiljak se koristi za aromatiziranje jela od ribe i jaja. Koristi se za pripremu ukusne salate od paradajza i mocarele, kao i u bezbroj testenina. Italijanska kuhinja ne bi bila ista bez bosiljka.
Koristi od bosiljka
Brojna istraživanja su pokazala jedinstvena svojstva bosiljka da štite od brojnih zdravstvenih problema, a to su:
- DNK zaštita i antibakterijsko dejstvo. Jedinstveni spektar aktivnih sastojaka zvanih flavonoidi sadržani u bosiljku pružaju zaštitu na ćelijskom nivou. Orientin i visenin su dva flavonoida rastvorljiva u vodi koji štite ćelijske strukture kao i hromozome od zračenja i oštećenja izazvanih dejstvom kiseonika. Pored toga, uzimanje bosiljka pruža zaštitu od neželjenog rasta bakterija.
- Anti-inflamatorni efekti. Eugenol, komponenta isparljivih ulja bosiljka, bio je predmet opsežnog istraživanja jer ova supstanca može da blokira aktivnost enzima u telu zvanog ciklooksigenaza (COKS) koji ima efekat upale.
- Hranljive materije sadržane u bosiljku su neophodne za kardiovaskularne bolesti
Bosiljak je veoma dobar izvor vitamina A (zbog koncentracije karotenoida, kao što je beta karoten). Nazvan provitamin A jer se može pretvoriti u vitamin A, beta-karoten je moćan antioksidans i ne samo da štiti epitelne ćelije (ćelije koje formiraju obloge mnogih struktura u telu, uključujući krvne sudove) od oštećenja slobodnih radikala, već takođe pomaže u sprečavanju slobodnih radikala oksidacije holesterola u krvi.
- Čaj od bosiljka je veoma koristan za konzumiranje posle obroka. Smiruje uznemireni stomak i pomaže kod bolesti kao što su čirevi, dijareja, infekcije urinarnog trakta, pa čak i anoreksija. U 250 ml vode dodajte 2 kašike listova bosiljka. Smeša se ostavi neko vreme, zatim procedi i pije.
- Bosiljak je veoma pogodan za podsticanje apetita. Priprema se napitak od vina i bosiljka, dodajući oko dve šake biljke i malo meda na 1 litar vina. Dobijeni napitak stoji do nedelju dana, s vremena na vreme protresajući flašu. Nakon ovog perioda, smesa se filtrira i uzima oko pola sata pre obroka.
- Jaka aroma bosiljka odbija insekte kao što su muve i komarci. Vrlo često se ulje bosiljka koristi upravo u tu svrhu, jer ne samo da odbija neprijatne insekte, već i ubija njihove larve.
Narodna medicina sa bosiljkom
U narodnoj medicini postoji mnogo recepata koji predlažu upotrebu bosiljka za lečenje raznih stanja i zdravstvenih tegoba.
Za grgorenje kod upale krajnika preporučuje se napitak sa bosiljkom, koji se primenjuje 2 puta dnevno. Za seksualnu slabost piti svaki dan napitak od bosiljka u kombinaciji sa ruzmarinom i žalfijom.
Za ublažavanje zubobolje pravi se čaj od bosiljka u koji se dodaju sirće i kuhinjska so (po 1 kašika). Dobijenom tečnošću ispirati grlo.
Čaj od bosiljka pomaže da se izborite sa menstrualnim grčevima, a istovremeno je koristan i kod stresa i neuroza. Visokokoncentrovani čaj od bosiljka ima sposobnost zaceljivanja malih rana i pukotina na koži - treba ga nanositi lokalno.
Ispiranje očiju čajem od bosiljka pomaže u smanjenju nagomilanog umora koji nastaje usled velikog rada i dugog vremena ispred računara.
Veruje se da semenke bosiljka pomažu u gubitku težine ako se 1 kašičica žvaće ujutru na prazan stomak. od njih uzeti sa većom količinom tople vode.
Štetnost od bosiljka
Iako veoma koristan, bosiljak ipak skriva tamnu stranu. Veće količine aromatičnog začina i preparata sa njim ne treba uzimati kod određenih bolesti i stanja.
Bosiljak je kontraindikovan u prisustvu dijabetes melitusa, dokaza epileptičkih napada, nedavnog infarkta miokarda, loše koagulacije krvi, sklonosti proširenim venama i već postojećim, pogoršanim gastrointestinalnim bolestima.
Bosiljak bi takođe štetio koronarnoj bolesti srca, upalnim procesima u mozgu, tokom trudnoće i dojenja. Ako se napici ili preparati sa bosiljkom uzimaju u svrhu lečenja, treba imati na umu da tretman ne bi trebalo da traje više od 20 dana.
Pre nego što nastavite sa bilo kojim samotretanjem bosiljkom i napicima, najbolje je konsultovati lekara kako biste izbegli potencijalne neželjene efekte.
Međutim, uzet u malim dozama, bosiljak je potpuno bezopasan i daje jedinstven ukus jelima. Njegova aroma je neprevaziđena, pa se nemojte ustručavati da koristite bosiljak kao začin.
