Misket je vinska sorta grožđa, koja se gaji u Bugarskoj mnogo godina. Ove loze se smatraju lokalnim, ali se sreću i u nekoliko drugih država. Vina, koja misket daje po pravilu su bela, pitka i visoko kvalitetna. Poznato je nekoliko vrsta misketa, među kojima su monogo popularni misket vračanski i crveni misket.
Vrste misketa
Misket iz okoline Vrace se uzgaja pretežno u severozapadnim delovima zemlje. Gaji se još u Mađarskoj, Ukrajini i Rumuniji. Nazivan je neprijateljski misket, pećki aromatičan, tvrda tamjanika i dr. Kod njega imamo veliki petodelan list koji je širok i relativno zasečen. Grozd je srednje veliki konusnog oblika, polu-zasićen.
Zrna su takođe srednje veličine. Ona su ovalna, pokrivena gustom kožicom koja je elastična. Obojena je zelenkasto ili žućkasto. Meso je sočno, ima jak misketni ukus. Od njega se dobijaju bela desertna vina, koja se odlikuju zlatastom obojenošću. Šećeri kod misketa vračanskog mogu da dostignu do 24 procenta. Posebne berbe su pogodne za dobijanje visokokvalitetnih dezertnih vina.
Misket vračanski se ubraja u grupu sorti srednjeg sazrevanja. Kod njega branje gožđa nastupa početkom meseca septembra. Ova vrsta loza se karakteriše umerenim rastom. Prinos voća kod misketa vračanskog je srednji. Negativna crta misketa vračanskog je što je podložan buđi i gljivicama. Osim toga loze mogu da ne podnesu neku eventualnu sušu ili smanjenje temperatura. Inače grožđe misketa vraćanskog skoro uopšte ne zahvata sivo truljenje.
Crveni misket se gaji u različitim krajevima zemlje. Najkrupniji masivi se srečju u oblasti Karlovsko, Varnensko, a takođe i u Sungularskoj dolini. Naziva se plava ljubičica, romansa, trnova i turska ružica. List kod crvenog misketa je srednje veličine, zaobljen, petodelan, pokriven dlačicama. Grozd je takođe srednje veličinem konusnog oblika, polu-zasićen. Zrna nisu mnogo velika, obla su, imaju srednje debelu kožicu.
Obojena su u ružičasto do ljubičasto. Meso grožđa je sočno, ima nenametljiv misketni ukus.Grožđe ove vrste se koristi za direktnu konzumaciju, a tokđe i za pravljene odabranih belih misketnih vina. Sadržaj šećera u voću može da dostigne do 21 procenat. Koristi se za kupažiranje sa vrstama Dimjat i Rizling.
Crveni misket spada u sorte koje zru kasno. Ova vrsta se razvija najuspešnije na brdovitim terenima gde je tlo provetrivo. Grožđe je spremno za branje krajem septembra. Loze se karakterišu dobrom rodnošću i srednjim prinosom. Crveni misket može da bude osetljiv na sivo truljenje. S druge strane sorta nije mnogo osetljiva na hladno vreme.
Karakteristike misketa
Od obe vrste misketa dobijaju se bela vina koja imaju harmoničan i veoma prijatan ukus. Prepoznaćete ih po njihovoj bistroj slamnato žutoj boji. Misketna aroma ipak preovlađuje. Kao što smo već primetili vona od misketa vračanskog su bela desertna.
Još nakon prvog gutljaja možemo da osetimo razvijen buke i harmoničan ukus. Njegov miris će vas potopiti u nezaboravne cvetne note. Vina od crvenog misketa takođe su delikatna i dobro balansiranog ukusa.
Aroma koju nose, veoma je fina i izvrsna, odlikuje se voćnim notama. Konzumacija obe vrste misketa je pravo zadovoljstvo za svako nepce.
Serviranje misketa
Kao sva bela vina, vino od misketa treba da bude ohlađeno pre serviranja. Neophodna temperatura inače zavisi najviše od toga da li je napitak bio ostavljen da odleži u buretu ili ne. Odležala vina je dobro da se ohlade do 10-12 stepeni i tek nakon toga da se serviraju na trpezi. Ako je vino relativno mlado, preporučljivo je da se oladi do 8-10 stepeni.
Kad je u pitanju posuda u kojoj ćete servirati vina od misketa, ne snebivajte se da izvadite servis sa univerzalnim čašama za belo vino. Prisetimo se da je ova vrsta čaše pogodna kako za odležala tako i za mlada vina. Ona ima čvrstu strukturu i pravu tanku nožicu.
Ova čaša se blago širi u donjem delu i takođe toliko harmonično se savija i u delu ka nožici, kao i u zoni ka grlu. Pri razlivanju vina ne trudite se da ispunite celu posudu, dovoljno je da vino zauzme samo polovinu čaše.
Kako znamao, pri serviranju kvalitetnog vina treba da budu servirana ukusna kulinarska iskušenja. Sa čime inače da kombinujemo grožđane eliksire od misketa? Prema ekspertima oni se kombinuju najuspešnije sa lakim prolećnim salatama, koje sadrže paradajz, krastavce, zelenu salatu, spanać, rukolu, rotkvice, mladi luk i beli luk. Nije loše da budu začinjeni sa nekim sosom od pavlake. Riba i morski plovodi takođe harmonizuju ukus misketa.
Ljubitelji vina primećuju da su među preferiranim jelima sa morskom hranom ona koja su napravljena u rerni ili na roštilju, Možete da se zaustavite na Osliću sa školjkama, Osliću sa pavlakom, Pohovanoj beloj ribi, Pikantnim školjkama i Salati od lignji. Ako ste među ljubiteljima mlečnih proizvoda takođe ćete imati sa čima da kombinujete misket. Ovim belim vinima pogoduju sirevi kao što su Gauda, Čedar i Grijer.
Komentari