Merlo predstavlja visoko cenjenu vinsku sortu grožđa koja daje vina zasićene crvene boje. Pića od njega se odlikuju gustinom, balansiranim ukusom i odabranim bukeom. Rodna zemlja merloa je Francuska. Najgajenija je sorta u oblastima Sent Emiljon i Pomerol. Osim u Francuskoj ova kultura može da se sretne još u Italiji, SAD, Moladaviji, Čileu, Australiji i dr. Makar i manje, plantaže se mogu sresti i u Meksiku, Argentini, Novom Zelandu, Kanadi i Kini. Merlo se gaji i u Bugarskoj u južnom lozarskom regionu.
Sorta Merlo se karakteriše srednje velikim listovima koi su isečeni i petodelni su. Oni su obojeni tamno zeleno i pokriveni su mahovinom. Grozd ove sorte je srednje veličine. Zrna su sitna i obojena tamno plavo. Meso je sočno. Pokriveno je srednje debelom, ali žilavom ljuskom.
Merlo je sorta koja zri relativno kasno. Kod njega branje grožđa nastupa obično poslednjih dana meseca septembra. To je vrsta koja se smatra plodnom. Za gajenje ove sorte koriste se stubovi. Od jedne loze se dobije oko pet kilograma. Kultura je osetljiva na buđ, ali ipak plava buđ često ne uspeva da obuhvari grozdove. Inače, sorta ponekad ne uspeva da se izbori sa veoma niskom temperaturama tokom zimskih meseci. Regioni s previše visokim temperaturama takođe nisu pogodni za ovu sortu, jer u takvim uslovima plod zri brže i kvalitet nije isti.
Istorija Merloa
Do izvesnog stepena poreklo ove vrste je obavijeno misterijama. Postoje različite pretpostavke za negovo poreklo. Smatra se da postoji veza između njega u vrsta Karmener i Kaberne Fran. Da li su to samo pretpostavke ili ozbiljne hipoteze koje će potvrditi savremena genetika, razjasniće se veoma uskoro. Inače za rodnu zemlju Merloa smatra se Francuska. Prema poznavaocima, istorija emblematične vrste grožđa počinje da se piše u francuskom regionu Bordo.
Prave se pretpostavke i prema poreklu imena vrste. Prevedeno s francuskog naziv mu označava malog kosa. Može biti da je ime inspirisano sličnostima između boje ptice i grožđa vinske loze. Merlo je ubrzo uspeo da izađe iz Francuske i da se raširi po svetu. Čini se, da plantaže proslavljene sorte prevazilaze 100 000 hektara, dok se očekuje da njihova količina u budućnosti nastavi da raste.
Karakteristike Merloa
Merlo je od cenjenog prirednog značaja. Mlada vina, proizvedena od ove vrste grožđa, karakterišu se pitkošću. Boja im je trešnjina. Neki proizvodi su slični boji plave šljive. Inače kada vino odleži, karakteristika mu se menja. Tada možemo da otkrijemo ljubičaste nijanse. Pozitivno kod eliksira ove vrste je što ga starost čini još prijatnijim za konzumaciju. Prema sličnosti sa nekom od najpoznatijih i najtraženijih alkoholnih pića i ovo može da odleži više od deset godina. Aroma vina, gajenih u različitim delovima sveta, može da se razlikuje. Tako se na primer u nekim regionima osećaju cvetne arome.
Serviranje Merloa
Konzumacija Merloa na telo deluje opuštajuće i zagrevajuće. On može biti prava radost za čula, ako je vino servirano na odgovarajući način. Ipak ne treba da zaboravimo, da se zadovoljstvo ispijanja vina krije u tome da osetimo njegovu aromu i da se sladimo njegovim neverovatnim ukusom.
Obratite pažnju na temperaturu serviranja vina. Ona može da varira, ali ipak temperatura pića treba da je između 16 i 20 stepeni. Ne zaboravite da izaberete i odgovarajuću čašu. Stanite kod klasične staklene čaše za vino zapremine 100 mililitara. Ne zaboravite da ne treba da punite čašu do vrha. Napitak treba da bude do polovine čaše.
Kako znamo, lepo piće ide i uz lepo meze. To pravilo važi u punoj snazi i za merlo. On uspešno može da se kombinuje s različitim specijalitetima. Među dodacima, koji mu najviše odgovaraju, je zasitna i masna hrana. Uspešno se kombinuje i sa većinom suvih predjela. Jelo od dobro začinjenog telećeg mesa je idealan dodatak eliksiru od grožđa. Ako ste među ljubiteljima sireva, moći ćete da kombinujete omiljeni Merlo sa još jednim vašim omiljenim proizvodom, a posebno buđavim sirom.
Domaća proizvodnja Merloa
Ako uspete dan nabavite grožđe vrste Merlo možete da napravite pitko vino i u domaćim uslovima. Za tu svrhu treba prvo da ga očistite od gnjilih zrna, listova i malih grozdova. Neki proizvođači ostavljaju male grozdove, jer se tako sačuva više tanina. Sledi gnječenje materijala i stavljanje u posudu, dok je najbolje da koristite bure. Razmere posude nisu bitne ali znajte da grožđe treba da zauzme najviše dve trećine posude. Nakon izlivanja materijala u bure, proverava se zašećerenost. Ona treba da je oko 24 procenta. U sučaju da je veoma niska, potrebno je korišćenje šećera.
Ako je sve u redu, imamo fermentaciju, koja traje oko nedelju dana. Za to vreme je preporučljivo da mešate materijal. Imajte u vidu da prostorija u kojoj će da se odvija ovaj proces, treba da je oko 25 stepeni. Drugo, na šta treba da se obrati pažnja je da zašećerenost treba dnevno da se smanjuje oko 2 procenta.
Nakon toga možete da prebacite dobijenu tečnost u drugo bure, gde će oko 30 dana da traje takozvana tiha fermentacija. Kod nje kaca treba da je zatvorena, a iz nje da izlazi cevčica. Jedan kraj treba da upada u drugu posudu s vodom. nakon što se završi i taj proces, na red dolazi pretakanje. U posudi za fermentaciju ostaje džibra, a vi već imate aromatično i pitko vino Merlo.
Komentari