Šimšir

Šimšir

Šimšir /Buxus sempervirens/ predstavlja malo drvo ili gusto raširen žbun iz porodice Šimšira. Botaničko ime šimšisa - Buxus na grčkom znači "gust" i povezuje se sa gustinom listova, koji gusto porkivaju grane.

Listovi šimšira su kožni, prezimljavajući, duguljasti - u obliku jajeta ili elipse, celi, goli, suprotni, 1, 5 - 3 cm gužine i do 1.5 cm širine, tamnozeleni i sjajni odozgo, svetlozeleni i mat odozdo, po ivici savijeni, u sedećem položaju ili sa kratkim drškama.

Cvast su glave, smeštene u pazuhe listova. Cvetovi žbuna su jednog pola, sa prostim žuto-zelenim omotačem (muški je sa četiri dela, a ženski sa šest). Plod šimšira je kutija koja se raspukne na 3 dela, sa roščićima na vrhu.

Biljka cveta u aprilu i maju. Rasprostranjena je u jugozapadnoj Evropi, severnoj Africi, zapadnoj Aziji. Kod nas se sreće svuda. Od mnogo godina unazad, šimširi su jedna od najpopularnijih i nakorišćenijih biljaka za ozelenjavanje, u obliku dekorativnog žbuna ili guste zimzelene ograne na mestima gde ima hlada.

Vrste šimšira

Postoji oko 30 vrsta šimšira, čija je domovina Mediteran i jugoistočna Azija. Napravljeno je i mnogo sorti, ali najčešće se šimšir deli na one sa sitnim i krupnim listovm ili sa niskim i visokim stablom, ali i u brzini rasta. Šimšir, posebno sitnog lista voli hlad.

Najčešće se gaji zimzeleni šimšir (Buxus sempervirens). U rodnim mestima mogu da izrastu kao visoko drvo do 10, a može da doživi starost od 800 godina. Vremenom, od njega je napravljeno mnogo oblika i sorti.

Sitnije i šarenije sorte su B. Sempervirens Marginata (listovi su sa žutim ivicama) i

B. Sempervirens Aureovariegata (listovi sa žutim flekama). Ako vam je poreban sitan šimšir samo po ivici staze, možete da iskoristite B. Sempervirens Suffruticosa.

Visoke i kompaktne forme šimšira dozvoljavaju da se prave žive ograde i očaravajuće figure, a patuljaste sorte se koriste za ocrtavanje staza i deljenje na leje.

Istorija šimšira

Bez sumnje, šimšir je klasična biljka za oblikovanje, koja se praktikovala od rimljana, a verovatno i od njihovih predaka. U Srednjem veku je umetnost ponovo obnovljena. U 16. veku je jedno vreme bilo moderno, a u 19. veku ponovo. Danas se oblikovanje žbunova vraća u modu.

U Francuskoj se orezivanje pravi ornamentalno. U Engleskoj postoji tradicija u oblikovanju najrazličitijih figura kao što su spriale, lopte, konusi, piramide, pečurke, visoka stabla i skulpture od šimšira kao što su pilići, labudovi i zečevi i kakvi li ne čudesni oblici. Pošto je šimšir dugotrajan, odsečene biljke se mogu zasaditi u cenjene starinske sudove.

Sastav šimšira

Grm šimšira

Šimšir sadrži 1 % alkaloida. Izolirano je i idenfikovano preko 30 raznih steroidnih alkaloida. Listovi i mlade grane sadrže takođe eterična ulja, flavonoide i smole.

Gajenje šimšira

Šimšir nije zahtevan što se tiče zemljišta i svetlosti. Ako se zasadi na suncu, rašće bujno, ali će se razvijati uspešno i u poluhladu. Šimšir lako ponosi presađivanje u svakom uzrastu i menjanju mesta, to uopšte ne utiče loše.

Kada se od njega pravi živa ograda, obično se zasadi u jednom redu. Međutim, ako vam je potrebna gusta i debela ograda kao zid, praktikuje se da se posati u obliku šahovske table u dva reda. Visoki oblici se sade na razmaku 35-45 cm između biljaka, a patuljasti takođe.

Da bi ograde bile lepe i kompaktne, ivičnjaci i figure od šimšira, krošnje biljaka treba da se orezuju od maja do avgusta na svakih 6 nedelja. Isečene grančice dužine oko 10 cm može da se ukoreni, treba da se dobije velika količina zasađenog materijala.

Prvo godine nakon sađenja dekorativnog žbuna se seče samo jednom, da se izazove obilan rast grana u osnovi. Od druge godine se reže već nekoliko puta toko leta da se zgusne krošnja i da žbun dobije željeni oblik.

U periodu rasta se održava umerena vlažnost. Privremeno sušenje se ne bi odrazilo fatalno na biljku. Ipak, nemojte zaboraviti da đubrite dekorativni žbun svakog meseca od maja do avgusta. Biljka se razmnožava deljenjem, odvojeni delovi se sade dublje nego pre. Može da se razmnoži i reznicama u martu ili avgustu.

Sakupljanje i čuvanje šimšira

Koriste se listovi šimšira, koji se beru za vreme cvetanja. Listovi se beru tako što se odseku grane sa listovima na vrstu. Iseku se i suše uvijeni na žicu ili u sušari na temperaturi do 40 stepeni. Sušene biljke se čuvaju u provetrivim prostorijama, pazi se da se ne pomešaju sa drugim biljkama.

Koristi od šimšira

Šimšir ima dokazano dijaforetsko, koleretično, laksativno, dezinfekciono, dejstvo protiv groznice. Upotrebljava se kod problema sa žučem, gihta, epilepsije, reume i groznice. Biljka je efikasna kod prehlade i gripa. Šimšir se primenjuje za prečišćavanje krvi kod nervnih problema. Biljka deluje blagotvorno kod dijabetesa, inficiranih rana koje slabo zarastaju itd.

Eterično ulje koje se dobija iz drveta se upotrebljava kao lek kod epilepsije. Ulje se takođe prilaže kod zubobolje, hemoroida. Alkaloidi i tanini koji se nalaze u biljci imaju laksativno i antipiretsko dejstvo. Osim toga, napitak od šimšira se uzima za stimulisanje imuniteta, kod artritisa, za detoksikaciju krvi.

Narodna medicina sa šimširom

Prema narodnoj medicini, napitak od šimšira oporavlja stanje kod problema sa bubrezima, pomaže odvajanju urina i blagotvrono utiče kod raznih upala bubrega.

U te svrhe stavljamo 450 ml vode da provri. Dodajemo 2 supene kašike izmrvljenog šimšira /sa granama i listovima/. Smesu ostavljam oda vri 3-5 minuta. Skidamo sa vatre i ostavljamo da se ohladi. Nakon 60 minuta procedimo. Tečnost uzimamo po 2 puta dnevno, ujutru na prazan želudac i uveče pre jela. Ne stavljamo ni šećer, ni med ili druge zaslađivale, uprkos tome je ukus je prijatan.

Vremenom se doza postepeno povećava. Ako u prvim mesecima uzimate oko 400 ml dnevno, 5 meseca kasnije možete da pijete po 1 l. Mnogo je važno da se ne predozirate. Pojava dijareje je znak da količina čaja treba odmah da se smanji.

Spoljašnje se biljka koristi u obliku napitka od suvih, izmrvljenih listova na prah. Da bi se napravilo, potrebno je 40 g listova koji se kuvaju u 1 l vode, dok voda na pola ne ispari. Sa napitkom se prave obloge, koristi se za ispiranje, kupku itd. Može se i piti ujutru na gladan stomak po 1 šolju i bolesnik se ostavlja na toplom dok se ne preznoji.

Kod opadanja kose, potopite listove šimšira u vinsko sirće u odnosu 1:10 i koristite kao losion pre kupanja. Za mazanje kod reume potopite listove šimšira u rakiju u odnosu 1:10.

Narodna medicina preporučuje i sledeći recept kod seboreje, alopecije: 10 g biljke potopite u 100 ml alkohola. Ostavite da stoji 20 dana.

Štete od šimšira

Uprkos lekovitim svojstvima, šimšir je toksična biljka i ne treba da se uzima u velikim dozama. Biljka treba da se uzima samo pod kontrolom lekara, pošto nisu potpuno testirana njeni toksični neželjeni efekti.

Simptomi trovanja šimširom su jaki grčevi, praćeni gađenjem, povraćanjem i dijarejom i jaka glavobolja sa poremećajem vida, pojava hematurije.

Takođe se primećuje usporen i atirmičan rad srca, pada krvni pritisak. U početku se javlja uzbuđenost, a kasnije deprsija, apatija, pospanost. Opasnost dolazi od paralize rada srca, što može dovesti do smrtnoh ishoda od gušenja.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas