Način pripreme
Harisa je jako ljut začin, obično u obliku paste, ali se može sresti i u suvoj varijanti, priprema se potpuno od ljutih paprika, bez dodatka malsinovog ulja naravno.
Poreklo joj je severnoafričko i prema drevnoj legendi nosi ime žene koja ju je prvi put pripremila. Harisa je pokupila sve ljute paprike sa brodova na obalama Alžura i napravila pastu od papika sa korijanderom i maslinovim uljem.
Arpaski šeik koji je putovao probao je pikantni namaz i mnogo mu se dopalo, tako se harisa rasprostranila na Bliskom istoku do Libana, iako se češće sreće naziv tunižanski začin.
Godinama su se sasojci obogatili i varirali u zavisnosti od ukusa svake domaćice i u zavisnosti od geografske oblasti.
Sorte paprika, koje ćete odabrati, prepuštam vama, jer svako ima različitu toleranciju na ljuto. Da li će biti sveže ili polusuve je takođe vaš izbor, kao i da li ćete čistiti od semenki ili ne. Moj savet je da to uradite.
U principu ne postoji strog recept za Harisu, ona varira u zavisnosti od regiona. Zato i vi možete da napravite po ukusu.
Priprema je veoma laka i sastoji se u tome da sameljete sve sastojke na finu ili grubu pastu, maslinovo ulje i sok od limuna dodajte na kraju, u zavisnosti kakvu gustinu želite. To utiče i na ukus.
Ja volim da dodajem za svežinu i malo svežih listova korijandera ili peršuna i to vam dajem kao ideju. Ukoliko ćete je iskoristiti, smanjite na pola količinu korijandera u prahu u receptu.
Pripremljenu ljutu pastu možete čuvatu u frižideru, odozgo sipajte sloj maslinovog ulja. Odgovarajuća je i za konzervisanje, kao i za zamrzavanje.
Pre konzumiranja libanska Harisa treba da stoji bar 24 sata da se pomešaju i slegnu ukusi.
Koristi se u mnogim jelima kao što je kuskus, meso, riba, a i na prepečenoj kriški hleba.