Način pripreme
Tradicionalno za ovu bečku čorbu sa belim lukom je što se priprema tokom hladnih zimskih meseci, kada je telu potrebno da se ugreje dobrom hranom. Često prisustvije na prazničnoj božićnoj trpezi, servirana u elegantnim posudama.
Ako neko nije navikao ili ga plaši jak miris belog luka, može ispeći jednu glavicu i tako će ljutina nestati. Peče se na 180-200 stepeni, iseče se vrh. Može se uviti u foliju.
Nakon što bude gotovo, čenovi su unitra meki i prosto se iscede i izgnječe na pastu.
Luk sameljemo ili iseckamo sitno. Propržimo na tihoj/umerenoj vatri u većem delu maslaca sa kašičicom maslinovog ulaj .Kad počne da dobija svetlu karamel boju, dodajemo iseckan ili samlevens sirov beli luk, ako je jedna od glavica pečena, dodajemo i nju, izgnječenu na pastu.
Mešamo 2 minuta i sipamo brašno. Nakon što se porpžri (ako je potrebno dodajemo još malo masnoće) sipamo bujon - mlak i neprestano mešamo da se ne stvore grudvice.
Ja dodajem i kašičicu vegete da bu ukus bio bogatiji.
Čorbu začinimo majčinom dušicom, solju i biberom i ostavimo da se krčka 30 minuta ispod poklopca, po želji možemo razrediti sa još tečnosti.
Za zapršku žumanca umutimo sa dve vrste pavlake i malo soli. U njih dodajemo dve-tri kutlače tople čorbe i izjednačimo temperaturu.
Zapršku sipamo u šerpu lagano i mešamo, skidamo posudu sa vatre. Ako ostane maslaca takođe ga dodajemo da se rastopi, za raskoš.
Ova čorba od belog luka se servira topla, posuta peršunom i po želji još majčine dušice i biberom.
Odgovarajuće je da se doda sveže isceđen sok od limuna u svaku posudu.
Čudesan eliksir da se ugreješ tokom hladnih zimskih dana.
Prijatno!
