Način pripreme
Danas Vam predstavljam jedan jednostavan, ali u isto vreme blago nestandardan i veoma efektan recept za desert iz sveske moje babe Katerine iz plovdivskog sela Trud. Zapravo nije ništa psoebno - baklava ko baklava, samo što se sirup sprema sa svežim mlekom, a ne sa vodom. I ipak... možda ima nekih finesa i malih tajni. Shvatićete kakve su ako pročitate do kraja...
Prvo pripremam sirup kako bi bilo vremena da se ohladi i da ga zalijem po vrućoj baklavi dok je hladan.
U šerpu sipam sveže mleko, vanilu i dodajem 300 g šećera (ostaje 50 g šećera s kojim ću kasnije posipati kore). Neprestano mešam dok mleko ne provri. Nakon toga sidam sa vatre i prelazim na baklavu tako što u određeno vreme stavljam sirup u frižider.
Istopim maslac, ali pazim da se ne prži.
Uzimam jednu od kora za baklavu i premazujem je istopljenim maslacem. Na prvu koru za baklavu stavljam drugu koru i takođe je mažem maslacem.
Po celoj površini kore posipam obilno orasima. Vi odlučujete na kakvu veličinu želite da budu iseckani. Ja ih uzimam u šaku i stiskam rukom, tako da su u mom slučaju krupniji komadi. Za jednu koru otprilike su dovoljne po 2 šake oraha, ali ipak zavisi od šaka.
Uzimam pola supene kašike šećera i posipam celu površinu kore. Za vreme pečenja šećer se istopi i karamelizovaće orahe, što je jedna od tajni ove baklave.
Uvijam kore u čvrst rolat kao što uvijam za pitu.
Rolat stavljam u tepsiju prethodno namazanu maslacem.
Rolat odozgo premazujem maslacem i prelazim na sledeći rolat.
Kada sam napravila sva tri rolata i stavila ih u tepsiju, dolazi red na njihovo seckanje na male komade. U mom slučaju prvo sečem svaki rolat na pola, posle svaku polovinu sečem na pola i nakon toga svaku četvrtinicu sečem ponovo na pola. Tako se dobija 40 komada.
Baklava se peče u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni 25-30 minuta.
Vadim ispečenu baklavu i zalivam je hladnim sirupom, a zatim je ostavljam da odstoji barem 6 sati, tako što se periodično vraćam njoj, ali ne da je jedem, nego da je zalivam sirupom pomoću supene kašike. Kada se baklava ohladi, stavljam je u frižider na nekoliko sati i onda postaje raskošna.
Pre serviranja komadiće baklave posipam sitno izmrvljenim orasima.
DODATNE NAPOMENE:
Ovo što sam gore opisala je način na koji je moja baba Katerina spremala baklavu. Međutim, ja sam blago korigovala recept i ono što se vidi na fotografijama je moja poboljšana verzija.
Opet, lako se pravi, ali se dobija izuzetno efektan desert sa kojim mogu da oduševim goste i impresioniram čak i one koji govore da ne vole baklavu. Evo i kako izgledaju moje korekcije i poboljšanja:
U sirup umesto 600 ml svežeg mleka, ja stavljam 400 ml, ali dodajem i 200 ml tečne slatke pavlaka.
Ponovo u sirup dodajem i 100 g bele čokolade.
Ne čekam da sirup provri, prosto neprestano mešam na vrućoj ringli i kada se šećer i čokolada istope - skidam sa vatre da se ohladi.
Dalje su koraci isti kao i u receptu opisanom gore.
Ne posipam orasima pre nego što serviram, nego ukrašavam i sa malo izrendane smeđe čokolade,
JOŠ POJAŠNJENJA:
Od date količine proizvoda dobija se 5 rolata, tako što je svaki isečen na 8 komada. Predviđam za serviranje po 3 komada u porciji i tako je dovoljno za 10 porcija, tako što ostaje 10 krajnjih komada koji ne izgledaju najkomercionalnije, i oni se jedu u tajnosti, jedan po jedan dok čekamo goste.
Sa tepsijom koju koristim (35x25 cm) dobija se 5 rolata (6 ako ih mnogo guram, ali tako ne ispadne dobro) i ostaju neiskorišćene kore.
Pravila sam eksperiment rolat da bude od kora, ali onda se dobija sa previše mnogo testa i nije po našem ukusu. Eto zašto mi spremamo svaki rolat sa dve kore, a ostale se koriste za neku malu slanu piticu... kao balans slatkog s kojim ćemo preterati.
Naravno, ako želite, možete koristiti celu količinu kora i napraviti drugu tepsiju, ali onda treba da pripremite više oraha i da napravite više sirupa, zato što su date količine za 5 rolata/40 komada mlečne baklave.
Baklava može da se napravi i u slojevima, a ne u rolatu. U ovom slučaju se stavlja polovina kora jedna na drugu, tako što se svaka premazuje maslacem. NAkon toga se stavljaju orašasti plodovi i na njih druga polovina kora, tako što je ponovo svaka namazana maslacem. Nakon toga, baklava se seče na komade u oblik koji nam se dopada. Pečemo, zalivamo sirupom i ostavljamo goste u čudu.
Kada se pravi slojevite baklava koriste se sve kore iz pakovanje i nema ostataka, ali kod kuće više volimo opciju sa rolatom, zato što se kore i orasi ravnomerno raspoređuju i dobija se izuzetno prijatna tekstura deserta.
Baklava može da se napravi sa ukusom karamela. Za cilj polovina količine šećera za sirup se stavlja u šerpu u na slaboj ringli se karamelizuje. Skida se šerpa i ostavlja se da se ohladi karamel. Nakon toga se dodaje sveže mleko, pavlaka i ostala količina šećera.
Šerpa se vraća na slabu vatru i neprestano se meša. Tako se karamel zagreva i topi se u mleku aromatizujući ga na unikatan način. Nakon toga, sirup se hladi i njime se zaliva vruća baklava.
Neka Vam je ukusno!
