Samo pri pomisli na aromatičnu janiju sa sočivom poželimo da utrčimo u kuhinju i da odmah stavimo šerpu na šporet. Jela sa sočivom su veoma popularna u celom svetu, jer ova biljka ima široku rasprostranjenost i poznata je ljudima još iz praistorije.
U današnje vreme, najveći proizvođači sočiva su Kanada, Pakistan, Turska i Indija, a to nam govori da ima različitih vrsta sočiva, koje su dostupne u trgovinama.
Vrste sočiva se međusobno razlikuju po veličini zrna, vremenu kuvanja i drugim kategorijama i zbog toga se ne može dati jedan precizan odgovor na pitanje treba li da potapamo sočivo.
Mnogo pristalica zdrave ishrane je kategorično u tvrdnji da sočivo treba potapati, kao i ostale predstavnike mahunastih biljaka i mi smo saglasni sa njima. Ali ovde ćemo otvoriti zagradu i naglasićemo da nije obavezno potapati sve vrste sočiva.
Braon sočivo, koje je veoma često susretano na našim prostorima, nalazi se u grupi sočiva koje treba potapati. Za razliku od pasulja, braon sočivo nema potrebu da bude u vodi više sati - 1 sat je sasvim dovoljan, a zatim se sočivo procedi i kuva dok ne bude gotovo. Obično provri u okviru 10-15 minuta.
Dobro je da se prethodno potope u vodu i francusko zeleno sočivo, crno sočivo i žuto sočivo, vrste koje su pored toga što su veoma ukusne, veoma bogate vlaknima.
Jedina vrsta sočiva koju sa sigurmošću ne treba potapati je crveno sočivo. To je zbog toga što je crvenom sočivu skinuta kora, a zrna su prepolovljena.
