Pečurka smrčak kao glavnu karakteristiku ima jak miris. Ima interesantan oblik, koji podseća na malu jelkicu. Poznata je među gljivarima pod različitim nazivima, ali je najpoznatiji upravo smrčak.
Smrčak je prva pečurka koja se javlja u proleće i kože se brati odmah čim se sneg otopi i kada sunce počne da ugreva zemlju. Ove pečurke se koriste u različite lekovite svrhe. Pored toga, smrčak je delikates i najčešće se priprema pržen.
Smrčak se ne preporučuje maloj deci. Uprkos korisnim kvalitetima smrčka, treba da znate da je najbolje da ga prvo skuvate, da izbacite vodu i da ga zatim pripremate.
Smrčak ima otrovnog dvojnika. To su pečurke iz rodova Gyromitra i Maublancomyces. Neiskusnim gljivarima se ne preporučuje da im prva pečurka na tanjiru bude smrčak, baš zbog moguće zamene.
Smrčak, kao i njegovi otrovni dvojnici, mogu da imaju velike varijacije u boji, koje se kreću od tamno do svetle braon. Pečurka smrčak odlikuje se šupljim, tankim i lako lomljivim mesom i belom stabljikom.
Otrovni dvojnici smrčka sadrže giromitrin. Dobro je da je ovaj otrov rastvorljiv u vodi. I sam smrčak može imati male tragove ovog otrova. Kako bi uklonili otrov iz pečurke, treba da je skuvate i da obavezno izbacite vodu, jer otrov ostaje u njoj.
Drugi način da odstranite otrov je da osušite pečurku. U procesu sušenja, otrov isparava.
Za ovu vrstu pečuraka, kao i za sve ostale, važi princip - najbolje je da ih beru samo iskusni ljudi. Na taj način možete biti spokojni, da jedete jestive pečurke i da nema rizika od trovanja. Jestive pečurke i njihovi dvojnici veoma mnogo liče i ponekad ih samo iskusni gljivari mogu razlikovati.
Ovaj savet ima samo informativni karakter. Nikako vam ne savetujemo da berete ili da konzumirate pečurke, ako nemate iskustva, jer posledice mogu da budu fatalne.
Komentari