Kokice su mnogim ljudima omiljene, a odlazak u bioskop bez njih je nezamisliv za većinu. Iako su ukusne, slane kokoce mogu biti izuzetno štetne za zdravlje.
Smatra se da su prve kokice prirpemljene daleke 1630. godine. Naime, onda su ljudi naučili da se pri visokoj temperaturi zrna kukuruza raspuknu. Tako počinje istorija jednog od naših omiljenih iskušenja.
Sastav kokica
100 g kokica sadrži oko 520 g kalorija. 30 g masti, 75 % ugljenih hidrata, 9 g belančevina, 5.7 ml vode. Sadržaj vlakana u kokicama je oko 10 %.
Štetnost kokica
Možda su mnogo ukusne, ali su kokice definitivno nisu jedna od najkorisnijih namirnica, čak obrnuto. One sadrže 60 % složenih ugljenih hidrata, 30 % masti i u 100 g se nalazi 500 kkal.
Samo jedan mali paket kokica sadrži više soli nego što je preporučena dnevna doza za tinejdžere, a veliki paket kokica sadrži duplo više soli nego što treba da se uzima dnevno.
Redovno konzumiranje kokica i druge hrane sa visokim sadržajem soli povećava rizik od visokog krvnog pritiska i mnogih bolesti kardiovaskularnog sistema.
Konzumiranje prevelike količine soli povećava količinu kalcijuma, koji se odvaja iz urina, a to vodi do slabljenja kostiju.
Drugi negativan aspekt je što se so navikava - što se više konzumira, to se povećava potreba za njom.
Prema nekim specijalistima, redovno konzumiranje kokica u detinjstvu, značajno povećava rizik od visokog krvnog pritiska. Preporučen dnevni unos soli dece ne ne treba da prelazi 3 g, a kod odraslih 6 g.
Osim visokog sadržaja soli, kokice u sastavu imaju transmasti. Čest unos hrane sa transmastima je ozbiljan rizični faktor za razvoj dijabetesa.
Ne na poslednjem mestu, ali treba da se napomene da kokice i mnogo drugih polufabrikata u prodavnicama su sa pakovanjima, koja sadrže opasne hemikalije, koje mogu napraviti problem sa reporduktivnim sistemom, čak i malignih oboljenja.
Koristi od kokica
Prema nekim naučnicima, koristi mogu da budu i korisne. To je zbog činjenice da sadrže velike doze antioksidanata. U kokicama se nalaze još i vlakna i polifenoli.
One štite ćelije od štetnog dejstva slobodnih radikala. Istraživanja navode da polifenoli imaju 10 puta jače antioksidantsko dejstvo od više od vitamina E i C.
Neki naučnici su otkrili da porcija kokica može da sadrži do 300 mg antioksidanasa - skoro dva puta više nego voće. Ipak, oni navode da konzumiranje kokica ne može i ne treba da zameni unos voća i povrća, koji sadrže mnogo važnih vitamina i hranljivih sastojaka.
Kokice su same po sebi zdrave, ali samo ako se pripremaju kod kuće. Upakovane i one u bioskopima su pune masti i soli, zbog čega se povećava rizik za zdravlje srca.
Ipak, kokice se pripremaju od kukuruza, a za njega se može reći da ne sarži holesterol, ima nizak sadržaj masti, odličan je izcor vitamina C i ima nizak sadržaj natrijuma.
Priprema domaćih kokica
Kukuruz se okomi i semenke se ostavljaju da se suše i da ispari preostala vlaga, koja bi pogoršala kokanje kokica. Najbolje za pripremu kokica je kukuruz kokičar.
Ova vrsta kokica ima mala okrugla i zaoštrena zrna koja se na visokoj temperaturi raspuknu i stvaraju belu masu koja može da bude nekoliko puta veća od prve semenke.
Odaberite suvu posudu, koja ima drške, poklopac i tanke ivice. Koristite vipe od 1 supene kašike masti. Kad se ugreje, sipajte kukuruzna zrna soli i poklopite. Uz pomoć drški tresite posudu napred-nazad dok buka iz kokica ne prestane.
Ako želite da dobijete slatke kokice kao u prodavnici, dodajte kašičicu meda ili malo smeđeg šećera. Domaće prirpemljene kokice nisu toliko štetne koliko one u bioskopu, zao što je količina soli manja.
Pripremite sami kokice i moći ćete da ih začinite kako želite. Osim sa solju, one dobro idu sa maslacem, karamelom, mirođijom, kečapom, čokoladom, majonezom ili senfom.
