Kalcijum je jedan od najzastupljenijih minerala u ljudskom organizmu. On čini oko 1, 5% ukupne telesne mase. Kosti i zubi kod čoveka sadrže 99% ukupne količine kalcijuma u organizmu. Ljudski organizam ne može da proizvodi kalcijum, pa se za očuvanje normalnog nivoa kalcijuma u organizmu, on mora unositi hranom. Svaki čovek gubi kalcijum svakodnevno preko urina, znoja, kože, kose i noktiju. Mnogi stručnjaci za ishranu preporučuju da dnevni unos odrasle osobe bude iz, eđu 1000 i 1300 mg kalcijuma svakog dana.
Funkcija kalcijuma
Kalcijum je najpoznatiji po svojoj ulozi u održavanju čvrstoće i gustine kostiju. U procesu, koji se naziva mineralizacija kostiju, kalcijum i fosfor se sjedinjuju u kalcijum-fosfat.
Kalcijum-fosfat je osnovna komponenta mineralnog kompleksa, nazvanog hidroksiapatit, i on daje strukturu i sastav kostiju. Kalcijum isto igra važnu ulogu u mnogim fiziološkim procesima, koji nisu povezani sa kostima, uključujući i zgrušavanje krvi, provodljivost nerava, mišićnu kontrakciju, regulisanje aktivnosti enzima i funkciju ćelijske membrane.
Prenos nervnih impulsa u telu vrši se zahvaljujući električnoj aktivnosti u telu, koja dovodi do otvaranja i zatvaranja ulaza ćelijskih membrana. Kada se ova svojevrsna vrata otvore, ona daju mogućnost nekim jonima (kalijum i natrijum) da pređu iz ćelije u ćeliju. Ovo kretanje jona izaziva električne impulse, koji šalju neuro signale. Kalcijum pomaže u kontroli otvaranja i zatvaranja onih vrata, koja dozvoljavaju ulaz kalijuma. Bez prisustva dovoljne količine kalcijuma, ovi kanali kalijuma ne mogu da se otvaraju i zatvaraju pravilno, što vodi do narušavanja signalizacije u nervnom sistemu.
Kalcijum je jedan od faktora zgrušavanja krvi. To je proces u toku koga se proizvodi sredstvo za sprečavanje prekomernog i opsanog krvarenja. Kada neki krvni sud biva oštećen, trombociti se sakupljaju na tom mestu, kako bi zaustavili krvarenje. Spajanje trombocita se ostvaruje od faktora zgrušavanja, koji pomažu da se trombociti slepljuju i drže zajedno. Jedan od najvažnijih fatora u ovom procesu je, upravo kalcijum.
Nedostatak kalcijuma
Nedovoljan unos kalcijuma, loš prijem i gubljenje preko urina i izmeta, mogu da dovedu do nedostatka kalcijuma. Kod dece nedostatak kalcijuma može dovesti do nepravilne mineralizacije kostiju, koja vodi u rahitis – stanje koje se karakteriše deformacijom kostiju i usporenim rastom. Kod odraslih, nedostatak kalcijuma, može da dovede do omekšavanja kostiju. U slučaju da je prijem kalcijuma preko hrane veoma nizak za održavanje normalnih nivoa u krvi, telo će računati na skladištenje kalcijuma u kostima, kako bi se nivoi održali, a to će kroz godine dovesti do osteoporoze.
Nizak nivo kalcijuma u krvi (posebno jednog određenog oblika kalcijuma – slobodnog joniziranog kalcijuma), može da dovede do stanja koje se zove tetanus. Simptomi tetanusa uključuju mišićne bolove i grčeve, kao i gubitak osećaja u rukama i nogama.
Nedostatak kiseline u želudcu narušava absorbciju kalcijuma i može dovesti do deficita kalcijuma. Adekvatan unos vitamina D je neophodan za prijem i korišćenje kalcijuma. Rezultat nedostatka vitamina D ili narušenog pretvaranja vitamina D iz neaktivne u aktivnu formu, koja se obavlja u jetri i bubrezima, takođe može biti uzrok deficita kacijuma.
Predoziranje kalcijumom
Prekomeran unos kalcijuma (više od 3000 mg na dan) može dovesti do povećanog nivoa kalcijuma u krvi, stanje poznato kao hiperkalcemija. Ako je u isto vreme nivo fosfora u krvi nizak, hiperkalcemija može da dovede do kalcifikacije mekih tkiva. Predoziranje kalcijumom može da dovede do aritmija.
Absorbcija kalcijuma
Sledeći lekovi i preparati deluju na absorbciju, iskorišćavanje i fiziološko odvajanje kalcijuma: kortikosteroidi, antiacidi koji sadrže aluminijum, tiroidni hormoni, anti konvulsivni lekovi, neki od antibiotika, hormonalna terapija, vitamin D, visok unos kalijuma, visok unos natrijuma, kofeina ili belanca, neke vrste hranljivih vlakana, fitinska kiselina, koje ima u zrnima, biljke iz porodice pasulja, orašasti plodovi, oksalatna kiselina, koje ima u spanaću, cvekli, celeru, kikirikiju, čaju i kakau.
Koristi od kalcijuma
Kalcijum može da ima ulogu kod preventive ili lečenja sledećih bolesti: katarakta, rak debelog creva, visok krvni pritisak, upale creva, kamen u bubrezima, osteoporoza, sindrom polikistoze jajnika, indukovana hipertonija kod trudnoće i dr.
Normalan ritam srca se osigurava serijom mišićnih kontrakcija, koje treba da se dešavaju u pravilnim razmacima. Ove mišićne kontrakcije se kontrolišu električnim impulsima, koji su rezultat delovanja elektrolita sa pozitivnim ili negativnim naelektrisanjem. Kalcijum ima pozitivno naelektrisanje. On je jedan od osnovnih i najvažnijih elektrolita u telu. Pozitivno naelektrisanje kalcijuma pomaže u signalizaciji mišićima za grčenje i opuštanje, i na taj način srce radi normalno.
Izvori kalcijuma
Odličan izvor kalcijuma su: spanać, zelena repa, zeleni ren. Veoma dobri izvori su: melasa niskog kvaliteta, kiselo mleko, kupus, mocarela sir, kravlje mleko i kozje mleko, majčina dušica, mirođija, cimet, listovi nane. Dobar izvor kalcijuma su: zelena salata, celer, brokoli, susam, tikvice, boranija, beli luk, prokelj, narandže, asparagus, pečurke, origano, ruzmarin, peršun. Količina kalcijuma u hrani ostaje nepromenjena kod kuvanja ili dugotrajnog čuvanja.
Komentari