Ražena glavnica /Claviceps purpurea /je otrovna pečurka iz porodice Hypocreaceae, raste kao parazit na tučku nekih žitarica, uglavnom na raži, pa otuda i njen naziv.
Poznata je i kao ljubičasta glavnica, glavnica, ili pijavica, jer se otrovani njome osećaju kao da su pijani. Ražena glavnica ima vretenastu strukturu i doseže dužinu do 1 cm. Boja pečurke je ljubičasta do crvena. Ražena glavnica ima tri faze razvoja.
Do pre 50-60 godina ražena glavnica se nalazila u planinskim područjima sa raži, ali s napretkom poljoprivredne tehnologije, pečurka je gotovo nestala iz useva. Tako je kod nas počeo veštački uzgoj ražene glavnice. Lek kultivisanog porekla se takođe uzgaja u Rusiji, Portugalu, Španiji, Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Ekvadoru i dr.
Istorija ražene glavnice
U srednjem veku bile su poznate epidemije među ljudima i životinjama uzrokovane hlebom proizvedenim od žitarica zaraženih raženom glavnicom. Ove epidemije se odlikuju vrtoglavicom, nervnim poremećajem, grčevima po celom telu, poremećajem cirkulacije. Nazivaju se „Vatra sv. Antonija“ ili „Sveta vatra)“ — takozvani današnji ergotizam /bolest ishrane, vrsta mikotoksikoze, uzrokovana upotrebom žitarica koje sadrže alkaloide ergometrin, ergotamin/.
Tokom 20-ih godina švajcarski hemičar Albert Hofmann je argumentovao hipotezu da je u svetom piću /kykeon/ u drevnim Eleuzinskim misterijama korišten ječam ili raž zaražena raženom glavnicom, što je izazvalo halucinacije kod mističnih posvećenika.
Sastav ražene glavnice
U sadržaj ražene glavnice ulaze alkaloidi ergotamin, ergotamin, ergokorninin, ergometrin /ergobasin/, ergometrin /ergobasinin/. Komponenta do sada navedenih alkaloida je lizergična i izoliserginska kiselina.
Izolovane su i sledeće alkaloidne grupe klavina: peniklavin, kostaklavin, hanoklavin (sekaklavin), "klavin 68", agroklavin i elimoklavin, kojih ima samo u tragovima u lučtivisanom leku.
Osim alkaloida, iz pečurke su izolovani ergosterol (0, 10%), koji se zračenjem pretvara u vitamin D2, kao i amini tiramin, histamin i agmatin; alkilamini trimetilamin, metilamin i heksilamin; aminokiseline asparagin, olenin, valin, leucin i fenilalanin.
Ražena glavnica sadrži i druga jedinjenja koja sadržea azot kao što su betain, holin, acetilholin, ergotioksin, ergotionein, uracil itd. U balasne sastavne delove biljke ulaze: masno ulje (do 40%), mlečna kiselina, šećer, fitosterol, ergosterol i drugi steroli, boje (žute i crvene) itd.
Sakupljanje i čuvanje ražene glavnice
Ražene glavnice se beru ručno na licu mesta kada raž sazri. Treba ih brati rano ujutru dok još ima vlage koju u određenoj meri zadržavaju glavnice klasa.
Međutim, ovaj način branja je nepovoljan za useve, prilično je težak i neisplativ. Najprikladnije je sakupljati pečurke mehanizovano specijalnim mašinama ili, u krajnjem slučaju, vijanjem i prosejavanjem raži tokom vršidbe ili tokom zimskih meseci.
Sakupljeni materijal, iako izgleda suv, mora se sušiti u sušilici ili u hladu u provetrenim prostorijama. Nanosi se u tankom sloju na okvire ili prostirke, tao što se s vremena na vreme meša lopatom.
Dokazano je da se najefikasnije sušenje biljke postiže tako što se rasprostire u tankom sloju u sušari na temperaturi od 60 stepeni u mlazu zagrejanog vazduha. Sušenje na suncu se ne preporučuje, a sušenje na temperaturi višoj od 60 stepeni loše utiče na kvalitet. Lek je dobro osušen kada se galvnice lome prilikom savijanja.
Od 1, 1 - 1, 2 kg svežih glavnica dobije se 1 kg suvih. Osušeni klasovi su duguljasti, gotovo cilindrični, blago zakrivljeni na oba kraja, ljubičasto-crn.i spolja, beli ili žućkasto-beli iznutra, sa uskom ljubičastom prugom na periferiji, ponekad sa sivom nalepnicom koja se lako skida.
Lom je ravan. Miris je sličan onom kod pečuraka, a ukus je puterast, sladak. Glavnice koje mirišu na užeglo ulje ili amonijak su neprikladne za upotrebu.
S obzirom na to da je lek otrovan, treba ga čuvati na suvim, provetrenim i tamnim mestima dalje od neotrovnih biljaka. Preporučuje se da se biljka češće proverava, jer lako upija vlagu i stvara uslove za raspadanje, a može biti napadnuta i od strane insekata.
Osušeni lek ne treba čuvati dugo vremena. Najviše se preporučuje čuvanje zrna raži iznad sušnih materija na temperaturi od -2 stepena, na tamnom u hermetički zatvorenim posudama.
Koristi ražene glavnice
Ražena glavnica sadrži materije koje imaju čudotvorna i lekovita svojstva. Savremena farmaceutska industrija proizvodi brojne lekovite preparate od sklerocije glavnice, koji se sa uspehom koriste u lečenju raznih bolesnih stanja.
Lek uspešno deluje kod nervoze, jača kontrakcije materice, zaustavlja krvarenje iz materice. Pečurka takođe pomaže kod Bazedovljeve bolesti, tireotoksikoze itd. Ražena glavnica deluje kao sedativ za migrene, glavobolje itd. Ergotin, koga ima u biljci, jača kontrakciju materice posle izlaska placente, a ponekad pomaže i kod krvarenja drugih organa.
Ražena glavnica se koristi i kod blage dijareje i početnih stadijuma katarakte /očne zavese/. U bugarskoj narodnoj medicini koristi se protiv belog sekreta, slabih aortnih zalistaka, paralize, slabe cirkulacije, hemoptize i neosetljivosti.
Narodna medicina sa raženom glavnicom
U medicinske svrhe koristi se tvrdi deo ražene glavnice. Bugarska narodna medicina preporučuje pečurku kao lek za paralizu nogu, neuralgiju, dijabetes, visok krvni pritisak, aterosklerozu, glavobolju itd.
Pripremite infuziju od ražene glavnice, potapanjem 1 kašičice zgnječene biljke u 300 ml ključale vode. Tečnost se procedi i uzima po jedna supenu kašika tri puta dnevno pre jela.
LSD /dietilamid lizirgične kiseline/
Dok pravi eksperimente sa ljubičastom glavnicom u potrazi za hemostatskim sredstvom, švajcarski hemičar Albert Hoffmann otkrio je psihoaktivna svojstva alkaloida ergotamina. Ubrzo nakon toga, Hoffman je sintetizovao LSD.
Istražujući različite derivate lizerginske kiseline, koja se nalazi u ljubičastoj glavnici, 1938. godine je uspeo da sintetizuje LSD-25, koji ima obećavajuću budućnost kao respiratorni i cirkulatorni stimulans.
Ali njegov rad u ovom pravcu je zaostao, a hemičar ga je obnovio tek pet godina kasnije, kada je iznova sintetizovao LSD. Nenamerno u laboratoriji, Hoffman dodiruje supstancu prstima i mala količina se apsorbuje kroz njegovu kožu. Na taj način je potpuno slučajno otkrio njeno halucinogeno delovanje.
Samo tri dana kasnije, 19. aprila 1943., Albert Hoffman je svesno uzeo 250 mikrograma supstance i doživio jači efekat. Nakon toga su sprovedeni brojni eksperimenti sa LSD-om uz učešće samog Hoffmanna i njegovih kolega. Prvi snimci ovih pokušaja napravljeni su 22. aprila iste godine.
Nekoliko godina kasnije, Hoffman je uspešno sintetizovao još jednu psihoaktivnu supstancu - psilocibin, koji se prirodno nalazi u "čarobnim pečurkama" koje su koristili Asteke i drugi drevni narodi za izvođenje okultnih rituala. Njegovo delovanje je slično LSD-u, ali slabije.
Štetnost ražene glavnice
Raženu glavnicu treba koristiti samo nakon lekarskog recepta i kontrole. Pečurka je veoma otrovna i ne sme se koristiti kod kuće. Uzimanje ražene glavnice u velikim dozama može uzrokovati oštećenje bubrega, srčanu insuficijenciju, pa čak i smrt.
