Da li je moguće da jedan sir ima ukus makadamije, sa nijansama karamela, a njegov miris da podseća na pečenu jagnjetinu? A u isto vreme da bude pravi mlečni proizvod.
Opis se savršeno podudara sa španskim sirom Mančego, koji je među najpopularnijim tradicionalnim hranama domovine Don Kihota. U stvari, on se proizvodi tačno u rodnom kraju Servantesovog junaka - La Mane, provincije Albasete. Sir sazreva između 60 dana i 2 godine i pravi se jedino od mleka ovce, koje su pasle u tom regionu. Naime, zbog njih je nazvan sir Mančego.
Prema rečima lokalaca tradicija pripreme Mančega datira još iz bronzane ere, kada su stanovnici La Manče postali specijalisti u pravljenju ovčijeg sira.
Kakav je njegov ukus?
Iako je tvrd, konzistencija sira Mančego je veoma masna. Boja može da varira od boje slonove kosti, žuta, braon-bež. Karakteristična struktura je i male rupice koje se stvaraju tokom sazrevanja.
Ukus je opisivan kao ne previše jak, pikantan i dug ukus posle, karakterističan za ovčije mleko.
Vrste Mančego sira
Ukus ovog tradicionalnog španskog proizvoda zavisi od njeovog uzrasta i koliko je vreme sir ostavljen da sazreva.
Fresko - ovo je njegov najmlađi oblik, koji mnogo ljudi izbegava da zove Mančego, pošto sir ima samo 2 nedelje. Ima jak, ali mekan ukus i do tržišta stiže u ograničenim količinama, pošto farmeri vole da sačekaju sa proizvod sazri.
Semikurado - u ovom stadijumu zrenja, sir već ima minimalnu uzrast prema standardu. U kategoriji se upisuje Mančego, star između 3 nedelje i 3-4 meseca. Konsistencija mu je još uvek meka, a ukus lagan, voćni, sa notama trave i malo kiselkast.
Kurado - ovo je Mančego koji je starosti između 3 i 6 meseci. Sir je počeo da dobija ukus orašastih plodova i notu karamel. Međutim, još uvek je dosta kiseo.
Vieho - u ovoj poslednjoj fazi sir je već sazreo i prošlo je između 1 i 2 godine od njegove proizvodnje. Ima teksturu koja se mrvi i boja mu je slična svetloj karamelu. Ukus je slan, sladnjikav i malo ljutkast.
Standardni Mančego
Kod tradicionalnog recepta, sir se priprema od nepasterizovanog ovčijeg sita. Međutim, danas se koristi i pasterizovano. Jedini sastojci koji su dozvoljeni da se dodaju su prirodno sirište ili kogulazicioni enzim i so.
Nakon toga proizvod se presuje u specijalnim cilindričnim kalupima, koji na površini sita ostavljaju prepoznatljiv cik-cak znak. To se radi kako bi podsećao na tragove korpe od ispletene esparto trave u kojoj su Španci neka prirpemali sir. Kalup ne treba da bude više od 12 cm i prečnik ne treba da prelazi 22 cm.
Na kraju, sir se obeležava pečatom, na kojem je nacrtan struk pšenice. To se radi da se dokaže da je sir originalni proizvod, a ne nešto slično Mančegu.
Samo sirevi proizvedeni u La Manči imaju pravo na ovo ime, koji imaju zaštićenu oznaku porekla i zaštićenu geografsku oznaku prema standardima EU.
Nakon što se upakuju sirvei, potope se u slanu vodu na 1-2 dana. Dok sazrevaju, preko njih se stvara prirodna kora. Propisi omogućavaju da se pere, da se pokriva parafinom ili maslinovim uljem, ali ne i da se skida sa sira.
Kako da serviramo Mančego
Najbolji ukus se oseća kada je sir ostavljen na sobnu temperaturu. Sir Mančego se servira u tankim kriškama i kombinuje odlično sa kobasicama, naravno, najbolje sa pršutom i mariniranim maslinama - tipičan španski tapas.
Najbolje ide uz crvena vina - Kaberne sovinjon, Merlo, Sira i špansko Tempraniljo.
U 100 g sira Mančego ima oko 250 kalorija, 20 g masti i 20 g proteina.
Komentari