Mnogima omiljeni topljeni sir - toliko je mekan i ukusan da se bukvalno topi u ustima. Međutim, pitali ste se šta tačno predstavlja, šta sadrži topljeni sir. Nije manje interesantno da shvatite kako se pravi topljeni sir. Cilj ovog članka jeste upravo da odgovorimo na sva ova pitanja.
Istorija topljenog sira
Topljeni sir je prvi put proizvoeden u Švajcarskoj pre početka PRvog svetskog rata. U ono vreme u gradu Tun farmeri koji su tamo živeli, proizvodili su previše mnogo tvrdog sira i da se ne bi pokvario i da ga ne bi bacili, farmeri su su topili veliki deo njega. Tako je stavljen početak na istoriju topljenog sira.
U današnje vreme topljeni sir se proizvodi od različitih mlečnih proizvoda: sira, sitnog sira, kravljeg maslaca, suvog ili kondenzovanog mleka, sirište. Takođe, topljeni sir se pravi i od sira, koji su dobili defekt prilikom njihove proizvodnje.
Sastav topljenog sira
120 mg kalcijuma za 20 g proizvoda;
4.4 masnoća za 20 g proizvoda;
2.3 g proteina za 20 g proizvoda.
Topljeni sir je dosta ukusna i zasitna hrana u kojoj je sadržano mnogo proteina, masti i dragocenih aminokiselina, vitamina i minerala. U jednom pakovanju topljenog sira je sadržano 15% potrebne količine kalcijuma za dan. Iz tog razloga topljeni sir je korisniji od kiselog mleka.
Za razliku od tvrđih sireva, telo u potpunosit apsorbuje topljeni sir. U topljenom siru gotovo da nema ugljenih hidrata. On je mnogo dobar izvor vitamina V i jedinjenja fosfora koji su važni za zdarvlje naših kostiju, noktiju i kose. Masnoće koje su sadržane u topljenom siru obezbeđuju našem organizmu vitamine E, D, A.
Takođe topljeni sir ostavlja posleukus u usima.
Izbor topljenog sira
Lekari preporučuju da prilikom kupovine topljenog sira pažljivo gledate pakovanje i da vas ne pređe niska cena. Mnogi proizvođači nude lažni proizvod pod maskom topljenog sira. Stručnjaci savetuju da ukoliko primetite da u sastav topljenog sira ulazi palmino ili ulje repice, to znači da nije pravi proizvod, već falsifikat.
Ne treba da kupujete topljeni sir u plastičnoj ambalaži, na čijem dnu postoji oznaka "PS". Ovo znači da je ambalaža napravljena od polistirola koji je u mnogim zemljama zabranjen za čuvanje proizvoda. Ambalaže treba da budu napravljene od prolipropilena. Na dnu ambalaže, napravljene od ovog materija, videćete oznaku "PP".
Potencijalne štete krem sira
Treba i da napomenemo da je u mekom topljenom siru sadržano mnogo jedinjenja natrijuma koji šteti našem organizmu. Zbog toga ne treba da se preteruje. Ako imate probleme sa bubrezima, preporučuje se da izbegvate ovu vrstu sira. Ako su vaši želudačni sokovi sa visokim nivoom kiselosti, takođe nije preporučljivo da jedete topljeni sir, zato što je i njemu sadržana velika količina limunske kiseline.
Istina o proizvodnji topljenog sira
Do ovde dobr - ovo je bila lepa strana topljenog sira. Sada jhe red da pogledamo i lošu stranu. U reklamama u kojima gledamo po televiziji ovu vrstu sira nam se predstavlja kao veoma jeftin, ukusan i čak originalan kao proizvod koji je savršen da ga namažemo na krišku. Drugo je pitanje to što ovo nije baš tako.
Zapravo jeftini topljeni sir je ostatak proizvodnej veštačkih dodataka ishrani. Topljeni sir je čistog ukusa, ali njegove arome su napravljene na veštački način od aromatičnih i veštačkih dodataka ishrani. Dodaci ishrani su najčešće sretani nalin za pravljenje topljenog sira. A evo i kako se pravi:
Koristi se stari sir koji se već pokvario, pokvareni sitni sir ili pavlaka, mnogo otpadaka iz proizvodnje sira, takođe zamrznuti i užegli sirevi koji su mnogo dugo stajači u hladnjači. U njih se dodaju emulgirajuće soli i aromatizatori i dodaci koji čine ukus topljenog sira. Tako napravljena masa od sira se zagreva do temperature od 95 stepeni po Celzijusu, dodaje se so limunske kiseline koja može da prouzrokuje alergiju kada se konzumira.
Takođe se dodaje i natrijum metafosfat. Dodaje se takođe i materija slična želeu koja se pravi od ali što takođe može da dovede do alčergijske reakcije.
Konzumacija limunske kiselina, ili tačnije njenih soli, može da priuzrokuje mnoge neželjene efekte kao što je povećavanje krvnog pritiska, mučnina, bolovi u stomaku, povraćanje.
U topljenom siru ima fosfata koji se koriste i za proizvodnju preparata za pranje. Znate da je sir u principu dobar izvor kalcijuma. Međutim, dokazano je da isti ovi fosfati izvlače kalcijum iz kositju što je pretpostavka za bolest artritisa, takođe i osteoporoze.
Kao što smo već pomenuli, ljudi koji imaju probleme sa bubrezima, ne treba da uzimaju hranu u kojoj ima fosfata, kakav je topljeni sir.
Da bi se topljeni sir konzervirao koristi se sorbitol. Ovo je materija koja je u Evropi poznata kao jedan od najopasnijih konzervanasa. Proučavanja navode da ukoliko se on koristi tokom dužeg vremenskog perioda, može da dovede do hroničnih alergija.
Veoma često u prodavnicama viđamo topljeni sir sa različitim ukusima - pečuraka, lososa, škampa i mnogo drugih. Ovo su prosto aromatizatori i ukoliko se uzimaju duže vreme, oni polako ali sigurno truju naše telo.
Čim je topljeni sir napravljn od mlečnih proizvoda, onda bi trebalo da on sadrži mlečne masti. Međutim, ovo nije tako. Mlečne masti su zamenjene biljnim mastima, zato što je tako jeftinije i štedi se.
Biljno ulje je mnogo jeftino. Palmino i kokosovo ulje su najjeftiniji proizvodi u prehrambenoj industriji. U većini slučajeva topljeni sir se pakuje u foliju, ali nije ivek dobro zatvoren, i tako se stvara vlaga, a prema tome i kondenz. Na taj način veoma često po topljenom siru se pojavljuju buđ i bakterije. Ovo znači da čovek može da se otruje konzumiranjem ove vrste sireva, čak i da su sasvim sveži. Kada kupujete topljeni sir treba da pazite da li je dobro zatvoren.
I ukoliko ste već izabrali kvalitetan topljeni sir ili ste napravili domaći topljeni sir, onda pogledajt eove ukusne recepte sa topljenim sirom.
Komentari