Makadamija, poznata i kao australijski orah, je izuzetno hranljiv i ukusan proizvod, koji postepeno probija put i na naše tržište. Ima sasvim blag ukus lešnika, i u sebi sadrži mnoge korisne sastojke. Makadamija je drvo, koje je prvi put kultivisano u Australiji, nakon čega je rasprostranjeno u mnoge druge krajeve. Drvo, koje može da dostigne do 15 metara visine, i ima oštre nazubljene i sjajne listove.
Makadamiju karakteriše to što različite sorte cvetaju po različito vreme. U zavisnosti od vremena cvetanja, plodovi dospevaju jednom ili više puta godišnje.
Plod liči na orah, ima meku zelenu ljušturu, koja pada tokom sazrevanja. Ispod omotača se nalazi i sam plod, tzv. makadamski orah. Braon je boje, okruglog oblika i prečnika do 3.5 cm. Ljuska makadamskog oraha je izuzetno tvrda, a njeno odstranjivanje je ozbiljan izazov. Upravo je zbog ovoga ovaj proizvod skup.
Za lomljenje ljuske je potrebno celih 21 kilograma na 1 kvadratni centimetar. Ljuska je sjajna i vrlo sluzava, zbog čega se lako isklizne pri standardnom pokušaju lomljenja. Na Havajima su smislili vrlo nestandardan način za rešavanje ovog problema - preko ljuski prelaze kolima, ali, napominjemo - ni na ovaj način se ne lomi ljuska svaki put.
Makadamija iziskuje vrlo plodno zemljište, visoke temperature tokom cele godine i veliku vlažnost. Kod nas se makadamija može gajiti samo u staklenicima. Poznato je 9 vrsta makadamije, od kojih su samo dve jestive, a ostale - otrovne. Osnovni nedostatak makadamije je brz proces trulenja, što nalaže mehaničko čišćenje odmah nakon berbe i hermetizaciju voća, zahvaljujući kojoj se mogu sačuvati korisni sastojci i ukus ploda.
Gajenje makadamije je vrlo težak proces. Prvih osam ili devet godina, drvo ne daje plodove, ali, na račun toga, sledećih 100 godina obiluje plodovima.
Istorija makadamije
Kao što je već bilo reči, makadamija se kultivisala prvi put u Australiji. Prenesena je na Havaje 1882. godine. U početku se koristi samo kao dekorativna biljka, ali nakon toga postaje jedan od najpoznatijih i najvoljenijih proizvoda Havaja. Ime ovog orašastog voća daje škotski hemičar Džon Makadam, koji je prvi pokušao da kultiviše ovu, tada nepoznatu biljku.
U današnje vreme, istorija daje drugo mesto Makadamu. Veruje se da su Aboridžini poznavali kvalitete makadamije hiljadama godina pre nego što je Škot počeo da se bavi njome.
Potražnja i konzumacija orašastog voća predstavlja vrlo unosan biznis, posebno na teritoriji Havaja. Upravo se odavde obezbeđuje više od pola proizvodnje oraha na svetskom nivou. Države, u kojima se takođe proizvodi makadamija su Novi Zeland, Izrael, Kostarika, Južna Afrika i Brazil.
Sastav makadamije
Ovo orašasto voće sadrži velike količine masnih kiselina - od 66 do 86%. U njemu se može naći 9% proteina, 2% vlakana, 9% ugljenih hidrata, vitamini B grupe, PP, kao i mnogo kalcijuma, fosfora, kalijuma, gvožđa, natrijuma i selena.
Ulje makadamije sadrži oko 22% omega-7 palmitoidne kiseline, koja ima dobro poznato antioksidantno dejstvo.
100 g makadamije sadrži: 720 kcal, 8 g proteina, 4.6 g šećera, 8.6 g vlakana, 76 g masti. U 100 grama makadamije se može 276 mg omega-3 i 1737 mg omega-6 masnih kiselina.
Odabir i čuvanje makadamije
Kao što je već bilo reči, način obrade makadamije je razlog njihove visoke cene. Kod nas još uvek nije mnogo poznata, ali se može naći u trgovačkim lancima. Cena za 100 g voća je oko 700 dinara. Makadamija se čuva u dobro zatvorenim, suvim i hladnim prostorijama.
Makadamija u kulinarstvu
Makadamija ima izvesnu primenu u kulinarstvu. Može se jesti sirova ili pečena.
Dragocen je izvor visokokvalitetnih masti, zbog čega treba da bude deo svakodnevne ishrane. Voće se uspešno može dodati u različite slatkiše, ribu, ptice i musli. Kombinacija od sitnog sira sa voćem i makadamijom je iskušenje za čula. Makadamija je vrlo pogodna kao dodatak proteinskim čokoladicama ili za samostalnu konzumaciju. Nekoliko komada voća je čudesan način da se izborite sa glađu, koji Vas obuzima između obroka.
Ukoliko primenjujete dijetu, ograničite unos ovog voća na 40 g dnevno. Možete ga dodati u povrće kuvano na pari, salate i sosove, kao i kao zamenu za brašno u desertima. Makadamija se odlično kombinuje sa belom čokoladom.
Koristi od makadamije
Prema nizu istraživanja, makadamija zauzima čelnu poziciju među namirnicama, koje štite od kardiovaskularnih bolesti. Ovo se duguje visokom sadržaju sterola i mononezasićenih masti, koje se nalaze i u maslinovom ulju. Makadamija obezbeđuje sve esencijalne aminokiseline.
Makadamija pomaže i kod angine, migrene i avitaminoze. Bori se uspešno protiv artritisa i različitih bolesti kostiju. Smanjuje nivoe holesterola u krvi, i pogodna je za ljude koji pate od dijabetesa, arterijske hipertonije i problema sa metabolizmom.
Komentari