Posle kalcijuma, fosfor je drugi mineral koji se najčešće sreće u ljudskom telu. On je od životnog značaja za ljudski organizam. Fosfor se ne sreće u slobodnom stanju u prirodi. On je visoko reaktivan.
Fosfor je veoma važan za oblikovanje kostiju i za balans vode i elektrolita u ljudskom organizmu.
Fosfor je 1% čovekove telesne težine. Ovo znači da u telu odrasle osobe postoji oko 600-700 grama fosfora. Najveći procenat ovog fosfora se nalazi u kostima. Ovo je otprilike 85%. U kostima fosfor je u obliku hidroksipatitisa. A ostalih otprilike 15% se nalazi u krvi, mišićima i nervima.
Veoma retko se dešava da se primećuje deficit fosfora. On je sadržan u većini namirnica i upravo zbog toga toliko retko se sreće njegov nedostatak.
Najbolji izvori fosfora su jaja, pileće meso, bundevino seme, integralna hrana, orašasti plodovi, pivski kvasac, mekinje, beli luk, kukuruz, mahunarke, kakao. Namirnice sa više proteina sadrže velike količine fosfora.
Kod deficita fosfora primećuju se sledeći simptomi: srčana i respiratorna insuficijencija, mišićna slabost i ređe nesvestice i koma.
Primećuju se još i trnci udova, predispozicija za stvaranje kamenja u bubrezima, uznemirenost, mišićni grčevi, gubitak apetita, anemija, podložnost infekcijama, kosti postaju krhke i lomljive. Kod dece deficit fosfora može da dovede do usporavanja i zaustavljanja rasta.
Deficit fosfora najčešće se sreće kod ljudi koji se pridržavaju strogih dijeta dosta duže vreme ili kod vegetarijanaca.
Takođe, dugotrajna upotreba antiacida i zloupotreba alkohola mogu da dovedu do deficita fosfora. Ljudi koji uzimaju veoma malo soli, takođe su ugroženi deficitom fosfora.
U ljdskom organizmu deficit fosfora i kalcijuma tesno su povezani. Oni se otkrivaju zajedno u krvnom serumu. Za održavanje pravilnog hemijskog balansa između dva elementa ljudskog organizma, ljudskom organizmu je potrebno duplo više kalcijuma nego fosfora. Povećani nivoi fosfora su takođe opasni.
Komentari