Leto je vreme za dobijanje vitamina D, na najbrži i najlakši način uz pomoć sunca, dok zimi nedostatak sunčeve svetlosti utiče na sintezu ovog vitamina.
Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima i postoji u nekoliko varijanti – D1, D2, D3, D4 i D5. Otkriven je daleke 1782. godine i danas je veoma poznat po svojoj pozitivnoj ulozi i uticaju na nervni i imuni sistem.
Nedostatak vitamina D u hrani može dovesti do multiple skleroze, dijabetesa tipa 2, depresije, kardiovaskularnih bolesti, visokog krvnog pritiska itd.
Iako se retko mogu primetiti neželjeni efekti predoziranja vitaminom D, neophodno je znati preporučenu dnevnu dozu.
Neželjeni efekti predoziranja vitaminom D
- nejasan govor i glavobolja;
- razdražljivost, umor;
- mučnina i povraćanje;
- slabost mišića;
- smanjen apetit i gubitak težine.
Preporučena dnevna doza vitamina D je različita za ljude različite starosti.
- osobe do 65 godina starosti da uzimaju do 400 IU jedinica;
- osobe starije od 65 godina da uzimaju do 800-1000 IU jedinica;
- preporučeni dnevni unos za sportiste je 800 jedinica IU.
Svojstva vitamina D
- povećava imunitet i štiti od prehlade i gripa tokom hladnih dana;
- izuzetno je snažno antiinflamatorno sredstvo;
- smanjuje razvoj dijabetesa, lupusa i multiple skleroze;
- balansira nivo šećera u krvi u telu;
- jača i jača kosti, kožu i mišiće;
- snižava krvni pritisak;
Nedostatak vitamina D
- artritis i otkazivanje bubrega;
- akne, astma, razne alergijske manifestacije;
- kardiovaskularne bolesti, visok krvni pritisak;
- osteoporoza, reumatoidni artritis, rahitis, slabost mišića,
- dijabetes tipa jedan i dva;
- rak jajnika, rak dojke i rak debelog creva;
Hrana bogata vitaminom D
Riba je jedan od glavnih izvora vitamina D:
- losos;
- skuša
- sardina itd.
Džigerica je takođe bogat izvor vitamina D zajedno sa mlekom, kačkavaljem, sirom, maslacem, žumancetom i drugim. Dosta povrća, orašastih plodova i integralnih žitarica takođe treba da bude prisutno u našoj ishrani da izbegnemo nedostatak vitamina D.
Komentari