Natrijum je cenjen mikroelement koji ima važnu funkciju da održava zapreminu krvi u organizmu. On kontroliše rad mišića i nerava u sprečava iscrpljenost i toplotne udare koji nam prete tokom letnjih meseci.
Izvori natrijuma
Za najbolje izvore natrijuma smatraju se so, slanina, zelene masline, morska riba, sir i još drugih namirnica. Izvesna doza natrijuma, ali dosta niska, nalazi se u neslanom orašastom voću, voću i povrću s izuzetkom šaragrepe, cvekle i spanaća.
100 g hleba i peciva sadrži oko 50% od dnevne potrebe za natrijumom, dok su ražani, kukuruzni i ovseni hleb sa najvećim sadržajem.
Druga hrana koja je dosta bogata natrijumom je soja sos, sok od kiselog kupusa, mesa, prezle, kapar, sušeni paradajz, viršle, senf, keks, čips, vafli.
Funkcije natrijuma
On deluje u obaveznoj sinhronizaciji s kalijumom. Natrijum ima ogroman značaj i za regulisanje zapremine krvi i krvnog pritiska. Podržani neophodan nivo natrijuma ne samo da deluje sinhrono s kalijumom već ispunjava i neke samostalne funkcije. Natrijum je posebno važan za zadovoljenje nekih specifičnih fizioloških procesa.
Kalijum-natrijum balans, kao deo opšteg balansa elektrolita u organizmu je veoma važna veza za relativnu istrajnost unutrašnjih tečnosti (homeostaza). Natrijum je zadužen za transport organskih materija kroz ćelijske membrane, alkalno-kiselu ravnotežu u krvi, kao i za aktivnost nekih enzima i dr. Dnevne potrebe organizma za natrijumom se nabavljaju uglavnom iz dva izvora - kuhinjska so i natrijumova jedinjenja kao što je mononatrijum glutamat. Potreba za tim elementomm je između 1 i 3 g dnevno. Ako dnevno čovek uzima od 5 do 15 grama kuhinjske soli, on usvaja 2-6 grama natrijuma.
Veza između natrijuma i kalijuma je analogna vezi između fosfora i kalcijuma. Kad je nivo jednog od dva minerala povišen, količina drugog se smanjuje i pokazuju se kao nedovoljni u organizmu. Iz konteksta je jasno da konzumacija velikoh količina soli vodi do trošenja rezervi kalijuma.
Dejstvo natrijuma se pokazuje u regulaciji rada nerava i mišića. Kad se čovek dosta bavi sportom, važno je da su krvne rezerve na nivou, zbog povišenog protoka krvi i cirkulacije krvi u telu. Veća zapremina krvi dostavlja veću količinu krvi u zaposlene mišeće, gde se implemetira i povećava transportovanje hranljivih materija.
Deficit natrijuma
Povišeni protok krvi iziskuje optimalnu količinu natrijuma u organizmu čoveka. Opadanje zapremine krvi predstavlja ozbiljan rizik. Hranljive materije ne hrane aktivne mišiće, mozak i ostale radne organe. Nizak nivo natrijuma u krvi vodi do oštećenje i disbalansa u sinhronizaciji između natrijuma i kalijuma.
Kao krajnji rezultata mogu da se dogode problemi povezani s narušenjem funkcija srca, mozga i jetre. Zato je za balans elektrolita u ćeliji veoma važno da se postigne balans kroz tačno određeni nivo kalijuma i natrijuma. Nedostatak natrijuma može da dovede do ozbiljnih posledica ne samo za one koji se aktivno bave sportom već i kod ljudi koji vode mirniji život.
Kranje negativne posledice od nedostatka natrijuma mogu biti vrtoglavica, mučnina i dezorijentacija. Pad nivoa natrijuma u organizmu je preduslov za narušenje funkcije bubrega.
Količine natrijuma u hranljivim namirnicama su apsolutno dovoljne, a kao rezultat retko se nailazi na deficit natrijuma u organizmu. Rizični faktori za nedostatak natrijuma u ljudskom organizmu mogu biti obilno znojennje, kao i potpuno izbegavanje konzumacije soli. Deficit natrijuma u ovim situacijama se izražava kroz štetene efekta kao što su grčevi u mišićima i smanjena asimilacija ugljenih hidrata. Isto tako deficit natrijuma vodi do neuralgije.
Predoziranje natrijumom
Veliko predoziranje natrijumom, što znači iznad 13-14 grama dnevno, se smatra toksičnim. Prekomerna upotreba kuhinjske soli stvara povišen arterijski krvni pritisak. To treba da bude znak za pažnju ljudima sa hipertenzijom, koji bi trebalo da smanje unos začina na minimum. Nepotrebna količina minerala (oko 90%) se izbacuje iz organizma kroz urin.
Komentari