Šta je husk verovatno zna samo manjine. Poznat je još po imenima psilijum, isfagula (Isfagula), ispagol (Ispagol). U našim geografskim širinama on se praktično ne proizvodi, zbog čega je slabo poznat. Njegov industrijski centar proizvodnje je u Indiji.
Husk se pravi od ljuspica omotača semena indijske bokvice (Plantago ovata). Može da se nađe i u obliku izmrvljenih ljuspica ili češće samleveni u brašno. Po svojoj suštini husk predstavlja gruba biljna vlakna koja imaju sposobnost da upiju vodu u digestivnom traktu i da formiraju gusti gel, davajući osećaj sitosti.
Psilijum nema istaknut ukus, što je definitivno plus: dodavajući ga u hranu, nećete osetite nikakav strani ukus. Ali njegova svojstva su izražena.
Sastav i svojstva huska
Veći deo huska se sastoji od rastvorljivih vlakana (~ 75% ), koji služe kao mesto za razmnožavanje korisne crvene mikroflore. Ovo što se dešava kao rezultat ovog procesa je da bakterije "izjedaju" rastvorljiva vlakna, uđu u krv i smanjuju nivoe holesterola. Proučavanja, urađena na ovu temu pokazuju da unos psilijuma po 10 grama na dan tokom 1.5 meseca kod žena i muškaraca sa visokim nivoom "lošeg" holesterola smanjuje ovaj pokazatelj za 10-20%.
Za poređenje: ovsene i pšenične mekinje, popularne po našim gografskim širinama, sadrže samo ~ 15% vlakana, od kojih su samo 5% rastvorljive. Nerastvorljiva vlakna digestivni trakt ne razgrađuje, već hvata nađe otpadne proizvode i izvodi ih iz tela. Rastvorljiva vlakna obrađuju korisni mikroorganizmi u crevima, oni su njima potrebni kao hrana. Eto zašto se husk smatra jednim od najboljeg lečenja disboze.
Tako da, za izraženi efekat neophodno je istovremeno uzimanje rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana. Ispijanje mnogo tečnosti u ovom kontekstu je od primarnog značaja (minimum 2-3 litre na dan).
Od životne važnosti je da se konzumiraju rastvorljiva vlakna kako bi se izbegli problemi sa crevima (posebno za vreme trudnoće, aktivan gubitak težine i dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata), da se poboljša metabolizam ugljenih hidrata i takođe da se spreči razvoj dijabetesa, bolesti žuči i ateroskleroze.
U husku gotovo da nema svarljivih ugljenih hidrata, dok druge mekinje sadrže do 60% njih. Rastvarajući se u vodi, psilijum usporava varenje i usvajanje ugljenih hidrata i masnoća, tako što na taj način usporava sekreciju insulina. A višak inuslina, kao što znate, je direktno povezan sa odlaganjem masnoća. Takođe, njegova redovna upotreba pomaže u smanjivanju šećera u krvi.
Husk je najmoćniji enterosorbent. U crevima se pretvara u sluzavu masu i uklanja toksine i šljake iz tela. Osim toga, nejgovo delovanje je usmereno ka omotavaju zidova digestivnog trakta, zarastanju rana i erozija u njemu. Pozitivno utiče i na hemoroide.
Husk takođe obezbeđuje pravilno odvođenje međućelijske tečnosti u limfne sudove, tako što pomaže u izbacivanju toksina iz međućelijstog prostora.
Kako se koristi?
Smatra se da je najkvalitetniji u prahu (brašno). Osim što se direktno konzumira, rastvoren u vodi on može da se doda u pečene dijetalne proizvode, palkačinke, kolače, bakine kolače i drugo. Postoji i husk u celim nesamlevenim ljuspicama, približno veličine lanenog semena. Svojstva se ne razlikuju. Savršen je sa kefirom, jogurtom, kiselim mlekom, smutijima, sokom, vodom.
Važno je da pravilno koristite psilijum! Neophodno je da se aktivno izmeša 1 kašičica u šolji sa tečnošću i ne čekajući da nabubri da se popije. Pojte više vode, ukoliko želite. Preporučuje se da ga uzimate svakodnevno (ovo nije lek, već deo dijete), s obzirom na to da hranom ne dobijamo neophodnu količinu vlakana koja su telu potrebna svakog dana.
Direktne indikacije za upotrebu mogu da budu loše varenje (zatvor ili dijareja), visok šećer u krvi ili holesterol, sindrom iritiranih creva, divertikuloza. Ukoliko osećate ove tegobe, onda upotreba huska može da se poveća do 2-3 puta na dan. Osnovna stvar je da ne zaboravite da pijete vodu.
Pažnja! Husk može da izazove alergijske reakcije. Ne preporučuje se ljudima sa otežanim gutanjem, suženim jednjakom, obstrukcijom creva, fekalnom invazijom. Takođe se ne preporučuje preterana konzumacija. Kod predoziranja uzrokuju se naduvenost i meteorizam.
Pečeni proizvodi pripremljeni sa huskom postaju mekani i šupljikasti. Njegovo jedino svojstvo koje ga čini suštinskim sastojkom u pečenim proizvodima sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i bez glutena, jeste njegova sposobnost da apsorbuje vlagu i da formira želatinsku masu. Eto zašto je važno da masa bude homogena, kao gel, a ne u grudvicama. Jedan gram brašna od huska apsorbuje 45 miligrama vode! I proizvodi pečeni sa njim ispadaju veoma mekani, šupljikasti i vazdušasti.
Zapravo husk zamenjuje gluten prilikom pečenja, prema tome, dodavajući ga možete bezopasno da pečete tanke palačinke, na primer od heljidnog brašna. Bez glutena ovo teško može da se uradi - nema dovoljno elastičnosti i one se lome. Takođe možete da dodate husk u proizvode od testa, napravljene od bademovog, kokosovog, susamovog brašna, ovo će značajno poboljšati strukturu.
Generalno, husk u potupunosti odgovara motou "zadovoljstvo za zdravlje". On ne samo što je mnogo zdrav, već vam takođe omogućava da raznolikujete svoj meni, da uključite zdrave slatkiše visokog kvaliteta i da uzvučete maksimum iz hrane.
