Šafran je najskuplji začin u svetu biljaka za kuvanje. Razlog je taj što njegova priprema traje dugo i izuzetno je mukotrpna. Pored toga, njegov ukus je toliko specifičan da ga ne može zameniti nijedan drugi. Generalno, šafran je prstohvat luksuza i karaktera u hrani.
Poreklo ovog začina je veoma drevno, veoma je cenjen i hiljadama godina je željeni začin u Aziji, na Bliskom Istoku i u mnogim mediteranskim zemljama. Šafran se naziva crvenim zlatom jer je potrebno više od 150.000 cvetova da bi se napravilo kilograma začina. Proizvodi se od tučkova šafrana, koji se gaji i nema ga u divljini. Razmnožava se samo lukovicama.
Nedavna botanička ispitivanja pokazuju da je tučak šafrana, samim tim i cvet, dobijen raznim selekcijama proizvođača već 3500. pre Hrista na Kritu. Postoje drevne freske na kojima su prikazane žene koje sakupljaju šafran na grčkom ostrvu Santorini.
Grci i Rimljani dobro su poznavali šafran i često su ga koristili u raznim aktivnostima. Međutim, nakon pada Rimskog carstva, uzgoj šafrana postao je izolovan slučaj za Evropu, a mavarska invazija na Pirinejski poluostrv morala je da se desi da se obnovi proizvodnja, prvo u južnoj Španiji, a zatim u Francuskoj.
Tokom velikih epidemija kuge koje su bukvalno opustošile Evropu između 1347. i 1350. godine, šafran je postao jedna od najtraženijih roba, jer su ljudi verovali da ih može izlečiti.
Danas je Iran glavni proizvođač šafrana, a slede ga Indija, Grčka i Španija. Jedan od glavnih problema sa kojima se suočava proizvodnja i potrošnja skupog začina je njihovo falsifikovanje - upravo zbog svoje visoke cene šafran je najčešće falsifikovana biljka - začin na svetu.
Verovatno vam se dogodilo da vam mnogi prodavci nude šafran po niskim cenama, ali jedini razlog za to je što on nije stvaran, već vrlo često mešavina raznih drugih začina sličnih boja poput kurkume ili aleve paprike. Ponekad sadrži i prašinu od smrvljene cigle, obojenog kukuruza i svega što bi moglo više ili manje da liči na poznati crveni začin.
Postoje razne legende povezane sa šafranom, kao i sa najpoznatijom hranom iz prošlosti.
Jedna od njih potiče iz grčke mitologije: Davno na planini Olimp, Hermes i prijatelj po imenu Krokus igrali su se bacajući disk. Međutim, Krokus je smrtno ranjen u glavu od diska, koji je u to vreme bio ravni oštri kamen. Njegova krv koja je tekla plodnom zemljom, davala je život malom ljubičastom cvetu sa krvocrvenim prašnicima, koji je simbolizovao život i vaskrsenje. Od ovih prašnika se pravi šafran.
Druga legenda nas vodi stopama Aleksandra Velikog 326. pre nove ere. Jedne jesenje večeri, u dolini Kašmira, koju se spremao da osvoji, Aleksandar Veliki je podigao logor.
Sledećeg jutra našao se sa svojom vojskom usred polja ljubičastog cveća koje je kao čarolijom cvetalo tokom noći. Ovaj tepih od ljubičastog cveća izgledao je kao pokrov i tako je zaprepastio ovu ogromnu vojsku od 120.000 ljudi koji su verovali da je to znak od boga i odbijaju da nastave dalje pohod. Aleksandru Velikom nije preostalo ništa drugo nego da izda nalog za povlačenje.
Šafran se uzgaja i u Bugarskoj. Jedno od mesta gde se većina ovog začina proizvodi je mesto Slavjanovo.
Neizostavni je začin u mnogim jelima, od kojih su najpopularnija paelja, rižoto, testenine, kao i riba, piletina, jagnjetina.
