Dinja je biljka poznata još za vreme Vavilona. Kod nas, kako i u Evropi, ova biljka je doneta početkom nove ere drevnih Grka i Rimljana. Dinja je biljka koja voli toplotu i svetlost, koja daje krupne i ukusne plodove.
Prosečna težina dinje jeste od 500 g do 12 kg. Zrela dinja sadrži glukozu, fruktozu i saharozu. Dinja ima sposobnost da izbacuje štetne materije iz creva u da ih eliminiše iz organizma. Ovo voće je bogato vitaminima. Na našim prostorima je poznato nekoliko sorti dinje:
Vidinski koravci - dinja ove sorte ima elipsasti oblik i težina joj bude oko 5-6 kg. Površina ove sorte je svetločokoladne boje, sa pukotinama, koje podsećaju na mrežu. Kora ove dinje je tanka, ali zato je mesnati deo čvrst, pa je zato ova sorta, kada se pipne, veoma tvrda.
Što se tiče boje mesnatog dela ovog voća, dinje ove sorte se mogu podeliti u dve grupe - sa beličastio i sa narandžastom bojom. Ova sorta spada u prosečno rane sorte - sazreva oko sedam dana nakon sorte, poznatoj u Bugarskoj, dupniške rane sorte. Ova sorta daje 2 tone plodova na 10 ari, ako se redovno održava, a može izdržati dugi transport.
Medena rosa - dinja ove sorte ima sferični oblik i teži oko 2-3 kg. Površina ploda je glatka ili samo na nekim mestima ima brazde. Boja joj je zelena sa žutim nijansama. Drška kod ove sorte je dobro pričvršćena za plod. Kora je veoma debela i tvrda. Dinja ove sorte može izdržati prevoz i čuvanje. Mesnati deo je bledozelen. Kada se plod otkine, mesnati deo ima neprijatan ukus i dobija zelenu boju. Međutim, kada odstoji nekoliko dana, on postaje vodnjikav, prijatnog ukusa, veoma slatak i bez arome.
Kantalup - ova sorta dinje, koja se još naziva i maskmelen, ima jarku narandžastu boju unutra. Dinja ove sorte sadrži najviše beta karotena. Ova sorta se može tokom cele godine naći u prodavnicama.
Persijska dinja - ova vrsta veoma podseća na prethodnu sortu, ali je njen plod dosta veći, a spoljašnji deo kore je prošaran finom mrežom. Ova sorta se najčešće može naći tokom avgusta i septembra.
Deda Mraz - ova vrsta se naziva i božićnom dinjom, jer se najčešće može naći u decembru. Plodovi ove vrste podsećaju na lubenicu i imaju zlatne šare po sebi, ali zato nisu toliko slatki kao druge vrste.
