Gotovo je nemoguće odvojiti norvešku, dansku i švedsku kuhinju ili finsku. One postoje u sindikatu, ali su u suštini izuzetno slične. Zbog toga se skandinavksa kuhinja generalno sažima karakterističan čar i ukus jela iz Severne Evrope i upravo sa njima ćemo vas upoznati u ovom članku.
Skandinavska kuhinja se formirala prema klimatskim uslovima za ovaj region. Skandinavci su prikupili veliku količinu zaliha tokom toplih sezona da bi bilo dovoljno za dugu i tešku zimu. Tako su naučili da konzervišu i čuvaju hranu. Usmeravajući se sve više na sever, kulinarske tradicije postaju siromašnije zbog surovijih klimatskih uslova.
Loše vreme u Skandinaviji veći deo godine razlog je što povrće na trpezi skandinavskih država ne prisustvuje toliko često, kaoliko u zemljama sa toplom klimom. U ovim regionima postoji tradicija o mariniranju. Kao najkarakterističnija je marinirana crvena cvekla koja se seče na kockice i zaliva se sirćetom, šećerom i karanfilićem. Na identičan način se priprema i drugo povrće kao što su šargarepe, paprike, kupus, krastavci, patlidžani i tikvice.
Hladnoće i česte kiše predlažu konzumiranje vrućih supa i pečenih jela koje dugo vreme ostaju tople. Preferira se i dosta mlečnih namirnica - sirevi, sitni sir, kiselo-mlečni proizvodi i raznovrsna jela pripremljena od njih. Kako deca, tako i odrasli u skandinavskim zemljama konzumiraju mnogo svežeg mleka. Piju ga po nekoliko puta na dan i to verovatno objašnjava njihov bolj zdravstveni status u odnosu na onaj kod njihovih evropskih suseda.
Riba je posebno poštovana u skandinavskim državama. Nedostatak vegetacije i uslova za uzgajanje životinja je razlog zašto je riba osnova skandinavske kuhinje.
Iako postoji dosta sličnosti u kuhinji skandinavskih zemalja, svaka ima svoje nacionalne osobenosti.
Švedska kuhinja
Teško da postoji osoba koja nije čula za "švedski sto" (na švedskom Smörgåsbord: smörgås je naziv za sendvič, a bord - za sto). Ne zna se od kada datira ovaj pojam, ali prema legendama istorija je sledeća:
Pre nekog vremena, kada su Šveđani pozivali goste, bilo je potrebno da nahrane sve. Da ne bi čekali oni koji su već stigli, domaćice su servirale jela sa dužim rokom trajanja - usoljenu ribu, salate, kuvano povrće i krompir, sendviče, tvrdo kuvana jaja i drugo.
Danas se značenje švedskog stola povezuje sa samouslužnim prijemom velikog broja gostiju. U švedskoj kuhinji se preferiraju pre svega proizvodi koji mogu da izdrže celu zimu. Njihova jela imaju bogat sadržaj masnoća i šećer i veoma su hranljiva. Tradicionalno ribljim jelima se posvećuje posebna pažnja. Za vreme praznika obavezno se poslužuje usoljena haringa nakon čega se servira druga riba.
Šveđani su ljubitelji i domaćih kobasica napravljenih od različitih vrsta mesa, sa mnogo začina - lim, biber i luk. Među preferiranim švedskim jelima su i male ćufte, nazvane tefteli. Drugi zanimljiv švedski specijalitet je švedska džigerica. Samo u ovoj kuhinji možete da probate ušiveni hleb.
Za desert Šveđani vole da spremaju kolače od različitog šumskog voća. Od toplih napitaka preferiraju kafu. Pivo je veoma rasprostranjeno, ali se koristi pre svega sa kuvanje. Poznata švedska supa Elebord se kuva od piva. U hladnim danima se zagrevaju votkom i viskijem.
Danska kuhinja
Osim ribe, gloga i kuvanog vina karakteristična crta danske kuhinje su sendviči kojih ima više od 700 vrsta. Kada se počne od obične kriške hleba namazane maslacem i stigne se do mnogospratnog sendviča nazvanog "Omiljeni sendvič Hans Kristijana Andersena". Među njegovim sastojcima sreću se slanina, paradajzi, pašteta, želirano meso, bela repa i dr, odvojeni tankim kriškama hleba. Može da se pitate kako se jede ovaj sendvič? Svaki sloj se posebno skida.
U osnovi danske kuhinje je ponovo riba. Od nje se prave kako supe, tako i glavna jela. Od roštilja najpoznatiji su pečena svinjetina sa vrućim kupusom, svinjetina sa jabukama i sušenim šljivama, pašteta od svinjske džigerice i svinjska džigerica sa prženim lukom. Poznatiji od deserata su pita sa jabukama sa želeom od crne ribizle i umućenom pavlakom, kao i supa od jagoda i kupina. Pivo i votka ostaju preferirani napici.
Norveška kuhinja
Norveška kuhinja predstavlja mešavinu lovačkih jela sa ribom i divljači, kao i kontinentalna tradicionalna jela.
Posebno u Norveškoj postoji bogata tradicionalna kultura povezana sa ribom losos. Smatraju je delikatesom i serviraju je na raznorazne načine - pečenu (stekt laks), dimljenu (røkt laks), kuvanu (kokt laks), na roštilju (grillet laks), mariniranu (gravet laks), kao tartar (laks tartar), u supi (fisze suple) ili sa makaronama.
Norvežani su ljubitelji i drugih ribljih specijaliteta tako što u najpopularnije spadaju fiskeboller tj. ćufte od mlevenog ribljeg mesa, garnirane belim sosom. Norvežani čak dalje stižu u svojoj domišljatosti tako što pripremaju čak i puding od ribe - fiskepudding koji se obično servira kao glavno jelo ili kao dodatak uz hleb. Dosta često sretani na trpezi su male sardine brislinger. Ulovljene u Stavangeru, vekovina su prerađivane po ovim geografskim širinama i potom su dospeli u evropske mase.
Ovčetina je najrasprostranjenija od mesa. Od nje se kuva dinstano meso sa kupusom i kuvanim krompirom i dimljeni but (fenalor). Meso jelena se servira samo za praznike i u restoranima, zato što njegova priprema iziskuje posebna umeća.
U Norveškoj pirinač je odavno popularan, ali zbog njegove visoke cene u prošlosti se smatrao delikatesom. Tradicionalna kuhinja čuva recept veoma ukusnog deserta - krem od pirinča koji se poslužuje u posebnim slučajevima. Drugi popularni desert je "Devojka sa velom" čiji recept ćemo podeliti sa vama:
Mikserom umutite pečene i oguljene jabuke. Na red od jabukovog pirea pospite izmrvljene keksiće od maslaca. Odozgo dodajte umućenu pavlaku. Zatim ponovo pire od jabuka, keksiće i tako dok ne nestanu sastojci. Možete da ga konzumirate tako, a možete da ga stavite na nekoliko sati u zamrzivač i da se dobije sladoledna torta.
Norveško pivo ima bogatu istoriju i veoma se poštuje po ovim mestima, a žestoka pića su se dosta dugo koristila kao lek.
Finska kuhinja
Finska kuhinja je poznata po svom tamnom hlebu i različitim malim hrskavim hlebićima. Rusija i Švedska prenose strast prema slatkišima od testa, a Laponija - sa mesom jelena, domaćim sirevima, lososom i šumskim voćem.
Krompiri i ražano brašno su široko rasprostranjeni po ovim mestima. Od ribe i ražanog brašna se prirpema riblja piroška nazvana "kalakuko" koji mora da se peče celih šest sati. Popularne su viršle i kobasice.
Kavijar se takođe sreće često u tanjirima Finaca. Jedu ga sa pavlakom i sitno iseckanim lukom. Najvoljenija riba je losos koja je najčešće dimljena.
Čuvena je tzv. "Viili". Ovo je kiselo-sladak mlečni proizvod koji može da se konzumira kako sirvo, tako i u desertima.
Finci vole da piju džin i votku, a od toplih napitaka više vole kafu.
Komentari