Poznata voda iz Lurdesa je obična voda za koju se smatra da poseduje čudotvorna i lekovita svojstva. Ona izvire u Santuario De Lourdes u Francuskoj, kopleks religioznih zgrada sa nekoliko bazilika posvećenih kultu Djeve Marije. Katolička crkva smatra da se na tom mestu pred svedocima javila svetila i odatle i čudotvorna moć vode koja izvire sa tog mesta.
Međutim, u ovom članku ćemo govoriti o jednoj drugoj tečnosti sa istim nazivom i na nju ćemo obratiti više pažnje. Da li je ona toliko čudotvorna kao istoimena, procenite sami.
Sve započinje 60-ih godina kada u baskijskom gradu Getarija čovek po imenu Pedro Arregi stvara Katedralu ribe. Tada su tamošnja sela i gradovi uglavnom bili posvećeni ribolovu i to je za njih bila religija i umetnosto - od ulova, do pripremanja same ribe.
Nakon nekih reformi takozvane Katedrale, tokom 88. godine vrata otvara restoran Elkano, takav koji postoji i do danas.
On brzo dobija popularnost i posećuju ga i hvale klijenti i kritičari svih vrsta - od najobičnijih, do najsofisticiranijih i pretencioznih.
Restoran ubrzo dobija i svoju prvu zvezdi Mišelin. Njegove ribe na roštilju i pre svega iverak su imale nešto unikatno i različito koje se nigde drugde nije sretalo, i to nije bio samo kvalitet sveže ribe.
Pedro Arregi nije izneverio staru tradiciju po kojoj je spremao ribu u toj oblasti u stilu Orio, ali zajedno sa svojom suprugom izmislio je i ubacio tajni sastojak kojim je obeležavao svoju sopstvenu individualnost. Kada su ga pitali koja je njegova tajna, ona je zagonetno odgovorio - Voda iz Lurdesa, saučesnički gledajući svoju suprugu.
Do njegove smrti nisu odavali šta sadrži ta voda.
Sin Pedra - Ajtor preuzima biznis nakon smrti svog oca i zajedno sa svojom predivnom ekipom i do danas nastavljaju da kuvaju po tradiciji koju su nametnuli nejgovi roditelji.
Međutim, Ajtor otkriva dugo čovanu tajnu tako poznatog zagonetnog sastojka i u intervjuu objašnjava da zapravo voda iz Lurdesa u njihovoj kuhinji predstavlja vrstu marinade, dresing, sa kojim osim što se riba hidrira dok se peče, i na kraju se zaliva prilikom posluživanja.
Kod iverka na primer se dobija zaista magija, zato što želatin u ovoj ribi i njenim sokovima se mešaju sa dresingom i dobija se nešto bajkovito. Zapravo sama riba, pravilno skuvana, čini magiju, a ne toliko "tajni sastojak".
U Orio stilu poznatom po tom području se koristi kiselina za zalivanje i to je sirće, Pedro Arregi je međutim stavljao mešavinu citrusa umesto tradicionalnog sirćeta. Sokovi od limete, limuna, pomorandže i grejpfruta obavijali su ribu dodatnom aromom.
Ponekad su genijalne stvari zapravo veoma proste.
Eto da i mi u domaćim uslovima lako možemo da pripremimo vodu iz Lurdesa i da sa njom skuvamo iverka ili drugu belu ribu. Čak nije potrebno da obavezno bude na roštilju, a može i na tiganju ili u rerni.
Pomešamo sveže ceđene sokove citrusa sa maslinovim uljem i solju i mažemo ribu dok se peče. Zatim propržimo u malo maslinovog ulja beli luk u kriškicama zajedno sa suvom ljutom papričicom. Sipamo još soka od citrusa i čim prokuva, zalivamo gotovu ribu.
Probajte i vi i osetite magiju ove dugo čuvane tajne.
Komentari