Većina ljudi koji vole da začine svoja jela senfom znaju da se on proizvodi od biljke slačice. Francuzi su se setili da dodaju nefermentisani sok grožđa za vino u izmrvljene semenke pikantnog začina i tako su dobili egzotičan ukus senfa.
Pre njih biljka se smatrala samo medicinskom, ali ne i kulinarskom.
U VI veku pre Hrista Pitagora ju se koristio kao lek protiv uboda škorpiona. 100 godina nakon njega Hipokrat je od slemenki slačice pravio lekove i masti protiv zubobolje i drugih tegoba.
Jasno je da je ovo jedan od najstarijih začina koji su se koristili u celom svetu. U prilog tome govori i činjenica da su Kinezi takođe poznavali slačicu hiljadama godina i da su je aktivno koristili.
Karakteristika, vrste i sastav biljke slačice
Slačica (Sinapis) je uz roda skrivenosemenica. Imaju najsloženije biljno telo po pitanju morfologije. Pripadaju višim biljkama Krstašicama - Brassicaceae.
Slačica je veoma bogata glikozidima. Sinigrin i Mirozin su osnovni glikozidi u njenom sastavu. Osim njih u njenoj formzlu se nalaze eterično ulje, masno ulje, pritein i derivate fenil propana. Takođe, mukozne supstance i belančevine su važan element sastava. Eterično ulje slačice je pre svega sastavljeno od alilizotiocianata.
Među korisnim materijama u slačici najznačajnije mesto zauzimaju selen i magnezijum kojih je u visokom sadržaju. Seme slačice je takođe dobar izvor elemenata kao što je mangan, omega-3 masne kiseline i fosfor.
Slačica ima ukupno otprilike 40 vrsta, ali tri od njih su najpoznatije i najšire se upotrebljavaju.
Među rasprostranjenim vrstama sačice su:
- Crna slačica (Brassica Nigra);
- Bela slačica (Brassica alba);
- Smeđa slačica (Brassica juncea);
Najoštrijim ukusom odlikuju se crne semenke. Od belih, koje su zapravo žućkaste, pravi se senf, a smeđi su veoma rasprostranjeni u Indiji, Kini i Japanu gde se koriste kao začin za salatu.
Kada se semenke slačice sažvaću, najpre se oseća gorak ukus, koji zatim prelazi u oštru notu koja peče, koja je dobro poznata iz senfa.
Sve tri vrste potiču iz različitih delova Evrope i Azije.
Bela slačica je začin iz istočnih delova Mediterana. Smeđa je sa podnožja Himalaja, a crna dolazi sa Bliskog istoka.
Primena semena slačice u kulinarstvu
U zapadnim država koriste seme slačice za marinade, salamure i konzerviranje. Ono je obavezan začin u kiselim krastavčićima i turšiji, ponekad ga stavljaju i u kiseli kupus, možete da pripremite i zelene paradajze sa slačicom. Veoma ukusan bude i domaći kečap sa slačicom. Ponekad ga kombinuju sa renom, crnim biberom, belim lukom, lukom i mirođijom. S obzirom na to da je jak začin, na 10 litara tečnosti dodaje se 1 kašika semenki slačice.
U Indiji slačica je veoma vredna. Njene listove koriste u salatama, seme prže u ulju dok ne punke i nakon toga ga dodaju kao garnirung u jela. Takođe se konzumira u sirovom obliku. Smeđom slačicom se posipaju jela sa pirinčem. Prave i različite recepte za kari, gde je slačica u kombinaciji sa drugim začinima.
Bela slačica često može da se otkrije u miksovima začina koji se koriste prilikom kuvanja mesa i morskih ploodva.
Naravno, senf je najpoznatija kulinarska magija od svih, na osnovi semenki slačice. Mirno može da se kaže da je senf jedno od velikih dostignuća savremenog kulinarstva, s obzirom na to da bez recepata sa senfom sendviči i brzi doručkovi ne bi imali taj ukus koji sada poznajemo.
Senf se pravi po receptu, poznatom gotovo svakom ljubitellju ovog dodatka. Seme slačice se krupno samelje, skidaju se masnoće sa njega putem presovanja, dodaju se sirće, so i šećer, kao i drugi začini poput belog luka, estragona, pimenta, karamfilića i cimeta i posle se fermentiše 24 sata. Desetine vrsta svima poznatog senfa ima široku primenu u kulinarstvu.
Primena semena slačice u medicinske svrhe
Seme slačice ja bogato fitonutrientima, poznatim i kao glukozinati. Ljudsko telo ga pretvara u izotiocianima. Imaju antiumorne kvalitete. One zaustavljaju deljenje ćelije tumora i stimulišu smrt postojećih ćelija tumora. Korisne su kod raka mokraćne bešike, a dodavanje slačice kao začina u hranu smatra se prevencijom protiv ove bolesti. One štite i od od raka želuca.
S obzirom na to da sadrže selen u velikim količinama - otprilike 21 odsto preporučene dnevne doze ima samo u 1 kašici semena slačice, služi i kao regulator funkcija štitne žlezde. Selen je antioksidans koji štiti od slobodnih radikala, a takođe ima blagotvorni efekat na hormone štitne žlezde.
U semenkama slačice takođe postoji i antiinflamatorno sredstvo, ono se naziva krukumin. Kurkumini su masno rastvorljivi pigmenti koji daju žutu boju semenu i ima ih još u kurkumi, đumbiru i drugim žutim biljkama i začinima. Kurkumin je antioksidans sa moćnim antikancerogenim, kao i antiinflamatornim svojstvima. On ublažava bolove kod artritisa i upala creva.
Magnezijum u kombinaciji sa selenom semenu slačice daje antiinflamatorna i zagrevajuća svojstva. Kod upale mišića, prehlada preporučuje se topla obloga sa semenom slačice.
S obzirom na to da je seme slačice dobar izvor hranljivih materija, njegova upotreba pomaže izgradnji ćelijskih membrabna u mozgu. Kalcijum, kalijum, manngan, fosfor i cink su korisni elementi koji pomaže moždanoj aktivnosti.
Seme slačice se preporučuje kod psorijaze. Ono ima kako zaštitno, tako i lekovito dejstvo kod ove autoimune bolesti.
Semenke slačice uzrokuju zaštitno povraćanje u slučaju trovanja. Napitak od semenki čisti telo i popularan je kod trovanja alkoholom.
Slačica zagreva i korisna je za ljude koji pate od oštećenja nerava. Ona ima stimulirajuće dejstvo na nervni sistem.
S obzirom na to da sadrži karotine, lutein i zeaksantin, vitamine A, C i K, oni ih čine bogatim antioksidansima, usporavaju proces starenja.
Mangan, bakar, gvožđe i drugi minerali u slačici poboljšavaju imunitet, sadrže i hranljive materije koje jačaju otpornost organizma na bolesti. Seme slačice takođe leči bronhitis i druge prehlade, smanjuje i visoku temperaturu. Reguliše krvni pritisak, smanjuje napade migrene i drži astmu pod kontrolom.
Drugi porizvodi od semena slačice
Od semena slačice se dobija i brašno od slačice nakon mlevenja. Brašno od slačice se koristi pre svega u narodnoj medicini prilikom lečenja različitih stanja bolesti. Od njega se pravi efikasan melem kod bolova u zglobovima.
Veoma efikasno delovanje ima i kod kašlja Od brašna se pravi melem koji se maže na grudi i pravi se topla obloga.
Zdravstvene koristi brašna od slačice su proverene i kod unutrašnje upotrebe. Odgovarjuće je kod kardio-vaskularnih problema, bolova u želucu, peska u bubrezima i drugome.
Sa brašnom od slačice može da se pripremi i domaći senf za kulinarsku upotrebu.
Seme slačice je 100 posto prirodan proizvod sa ispitanim delovanjem, koji je našao široku primenu vekocima zbog svojim mnogobronih koristi.
Nekoliko zanimljivih činjenica o slačici
Različite kulture koriste slačicu na različite načine. Zašivaju je u unutrašnjost odeće za hrabrost i sigurnost. Prskaju je po kući za isterivanje zlih duhova i za druge ritualne aktivnosti.
Zrna slačice su toliko popularna da su spomenuta i u Novom zavetu. Tam je Nebesko carstvo upoređeno sa zrnom slačice.
Unikatna lekovita svojstva semena slačice su zbog činjenice da je slačica iz roda Krstašica koji je veoma pogodan za zdravlje ljudi.
