Glikemijski indeks određuje koliko brzo će vam šećer u krvi rasti nakon konzumiranja hrane bogate ugljenim hidratima. To je numerička vrednost koja varira od 0 do 100.
Verovalo se da glikemijski indeks treba da prate samo ljudi koji imaju problem sa šećerom ili dijabetičari. Svi koji brinu o svom zdravlju treba da prate ove vrednosti kako ne bi počeli da preteruju sa određenim namirnicama i onda to može postati opasno po njihovo zdravlje. Kontrola vašeg glikemijskog indeksa će takođe pomoći ako želite da počnete neku dijetu.
Različite namirnice imaju različite vrednosti. Namirnice bogatije vlaknima i niskokalorične namirnice, imaju niži indeks i shodno tome, zahvaljujući njima, gubimo na težini. To su namirnice kao što su voće, povrće, riba, nemasno meso.
Namirnice koje imaju visok glikemijski indeks organiza mnogo brže apsorbuje i vraća se osećaj gladi, zbog čega jedemo previše.
Glikemijski indeks hrane (GI) na 100 g proizvoda. Vrednosti glikemijskog indeksa u glavnim prehrambenim proizvodima izgledaju ovako:
Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom - trešnje 22, grejpfrut 25, šljive 39, suve kajsije 31, jabuka 38, šargarepa (kuvana) 39, kruške 37, pasulj 30, sočivo 29, ječam 25, soja 18, kikiriki 15, fruktoza 22, mleko (obrano) 32;
Hrana koja ima srednji nivo glikemijskog indeksa (40 do 60) - pomorandža 41, breskva 42, grožđe 46, zrela banana 53, mango 56, zeleni grašak 48, krompir 52, kukuruz (slatki) 55, bele špagete 43, mekinje 42, makarone 45, laktoza 46, raženi hleb 50, ovsene pahuljice između 50 i 55, kukuruz 55, smeđi pirinač 55, musli 56, pšenica 54, kokice 55, čokolada 49, sok od pomorandže 48, sok od jabuke 41, sok od ananasa 41;
Namirnice koje imaju visok glikemijski indeks (preko 61) - suvo grožđe 64, granulirani šećer 65, ananas 66, beli hleb između 70 i 72, pomfrit 75, bundeva 75, pire krompir 80, pečeni krompir 85, med 88, beli pirinač (57 do 90 po vrsti), glukoza 100.
