Clostridium botulinum je jedna od najotrovnijih supstanci koje izazivaju botulizam, paralitičku bolest opasnu po život. Bakterije Clostridium botulinum proizvode toksin koji dovodi do respiratorne insuficijencije tako što parališe mišiće koji se koriste za disanje.
Gde je otkriven Clostridium botulinum
Bakterije koje uzrokuju botulizam su široko rasprostranjene u prirodi. Botulizam se može naći u zemljištu, vodi, biljkama i u crevima životinja i riba. Ključno je da C. botulinum raste samo u okruženju sa malo kiseonika ili bez njega.
Zbog toga se botulizam opisuje kao anaerobna bakterija. Ovo čini botulizam jedinstvenim među patogenima koji se prenose hranom po tome što će većina bakterija povezanih sa trovanjem hranom umreti bez kiseonika. Botulizam je sušta suprotnost, što otežava suočavanje sa njim.
Kako se Clostridium botulinum prenosi
Botulizam se prenosi preko nepropisno konzervisane hrane, belog luka čuvanog u ulju, vakumirane i druge čvrsto upakovane hrane. Zajednička nit ovde je da su sve to metode čuvanja gde nema kiseonika. Ako vidite konzervu hrane koja je ispupčena, to je znak kontaminacije botulizmom.
Neohlađeno meso ili meso bez nitrata je takođe potencijalni izvor Clostridium botulinum, jer natrijum nitrat ubija bakterije. Drugi mogući izvor trovanja botulizmom može biti hrana čija priprema podrazumeva zatvaranje hrane u plastiku. Plastična kesa stvara okruženje bez kiseonika u kome mogu da rastu bakterije botulizma.
Hrana koja uključuje rizik od trovanja botulizmom
Pored nepropisno konzervirane hrane i kao što je gore opisano, botulizam se može razviti u hrani za koju ne sumnjate. Na primer, pečeni krompir nije nešto što biste mogli smatrati opasnom hranom. Ali ovako pripremljen krompir je hermetički zatvoren, tako da pre pečenja moramo da probušimo kožu. Dakle, ostaci pečenog krompira mogu predstavljati rizik od botulizma jer bakterije mogu da rastu unutar kuvanog krompira gde ima malo kiseonika ili ga uopšte nema. Slično tome, čak i luk pržen na masti, a zatim ostavljen na sobnoj temperaturi može predstavljati rizik od botulizma.
Simptomi botulizma
Toksin botulizma utiče na nervni sistem. Simptomi botulizma se obično javljaju nakon 18 do 36 sati, ali ponekad se mogu pojaviti i nakon četiri sata ili više od osam dana nakon konzumiranja kontaminirane hrane.
Botulizam uključuje dvostruki vid, spuštene očne kapke, probleme sa govorom i gutanjem i otežano disanje. Botulizam je jedan od najopasnijih oblika trovanja hranom, jer bolest može biti fatalna za 3 do 10 dana ako se ne leči.
Prevencija botulizma
Iako je botulizam jedinstven po tome što raste u okruženju bez kiseonika, u drugim aspektima je isti kao i drugi patogeni koji se prenose hranom. Što znači da će pravilno hlađenje usporiti rast bakterija, a kuvanje će ih ubiti. Imajte na umu, međutim, da toksin botulizma (za razliku od bakterija koje ga proizvode) mora da se kuva najmanje 20 minuta da bi se uništio.
Kisela sredina će takođe sprečiti rast C. botulinum. Kada pravite čorbe i janije, ostatke treba brzo ohladiti, a zatim odmah staviti u frižider.
