Ugljeni hidrati su glavni izvor energije za telo. Oni ne samo da snabdevaju mišiće potrebnom energijom, već su odgovorni i za pravilno funkcionisanje centralnog nervnog sistema. To je zbog činjenice da ih mozak koristi kao glavni izvor energije.
Nedovoljan unos ugljenih hidrata dovodi do hipoglikemije - niskog nivoa šećera u krvi. Stanje karakteriše umor, pospanost, razdražljivost, pa čak i gubitak svesti.
Ugljeni hidrati spadaju u dve glavne kategorije: proste i složene. Prosti ugljeni hidrati prolaze kroz sistem za varenje veoma brzo, skoro trenutno. Zaslađena hrana se sastoji od takvih ugljenih hidrata. Tu spadaju biskviti, kolači, šećer, med.
Složeni ugljeni hidrati su prosti ugljeni hidrati, koji su spojeni u lance. Pre snabdevanja tela energijom, oni se prvo razgrađuju u digestivnom traktu.
Složeni ugljeni hidrati su korisniji za nivo šećera u krvi jer snabdevaju telo glukozom duže vreme. Kada je nivo šećera u krvi konstantan, osoba se oseća sveže i puna energije.
Iako i prosti i složeni ugljeni hidrati obezbeđuju telu potrebnu količinu glukoze, ovi drugi imaju nekoliko prednosti.
Oni daju telu raznovrsna vlakna, vitamine i minerale.
Složeni ugljeni hidrati služe da obezbede nekoliko osnovnih komponenti: oni su energetsko gorivo, štede proteine i važan su alat za metabolizam masti.
Najvažniji zadatak složenih ugljenih hidrata je da obezbede energiju telu tokom fizičke aktivnosti. Izuzetno je važno imati dovoljno ugljenih hidrata u telu za održavanje nivoa glikogena. Nedostatak glikogena se manifestuje tako da organizam ne može proizvesti glukozu.
Složeni ugljeni hidrati štede zalihe proteina. Ako telo počne da koristi proteine kao izvor energije, dobiće se negativna nutritivna ravnoteža.
Razlaganjem složenih ugljenih hidrata oslobađaju se proizvodi bez kojih je nemoguća razmena masti.
Složeni ugljeni hidrati se nalaze u svim integralnim žitaricama, ovsu, pirinču, povrću i mahunarkama.
