Skoro svima nam je potrebno brzo buđenje ujutru i nalet energije, uz uživanje u šoljici aromatične kafe. Bilo u obliku espresa, kapučina, latea ili ledene kafe. Nezavisno od toga da li ste ga zasladili ili ste dodali mleko ili pavlaku, to je ono što nam daje vitalnost i snagu da započnemo dan sa osmehom i spremni za rad.
Međutim, da li znate koja sorta kafe zauzima najveći procenat proizvodnje u svetu? To je Arabika kafa, poznata i kao arapska kafa, o kojoj ćemo vam reći detaljnije.
Etiopija je priznata kao domovina sorte Arabika, gde se i danas mogu naći samonikle biljke od kojih se pravi arapska kafa. Nije jasno kada je tačno uzgajana, ali se veruje da se to prvi put dogodilo u Jemenu oko 7. veka. U svakom slučaju, prvi pisani dokumenti koji upućuju na ovu činjenicu datiraju oko 12. veka. U Evropu, kafa ulazi mnogo kasnije.
Sigurno je da se po prvi put zrna kafe prže i od njih se pravi ono što znamo kao kafu, na Arapskom poluostrvu. Otuda kafa dobija ime Arabika ili arapska kafa.
Arabiku karakteriše prilično blag ukus u poređenju sa drugim vrstama kafe i to je verovatno ono što ju je učinilo tako popularnom širom sveta. Čak i njena znatno skuplja cena u odnosu na „rođake“ nije mogla da omete njenu slavu. Dodajmo i činjenicu da je najkvalitetnije ulje od zelene kafe upravo iz sorte Arabika.
Danas postoji preko 300 vrsta Arabike, koje se uzgajaju u preko 40 zemalja. Ova biljka je prilično hirovita u brizi koju zahteva, kao i u naknadnoj preradi zrna, pa ljudi ulažu neverovatne napore. Njenim gajenjem upošljava se toliko mnogo radnika da je to njihov glavni izvor za život, ali i motor privrede mnogih zemalja.
Za Brazil se kaže da je najveći proizvođač Arabike, ali Kolumbija proizvodi nesumnjivo najkvalitetniju kafu ove sorte. Ako ste posetili ovu egzotičnu zemlju, verovatno ste se zapitali zašto se svi automobili koji prelaze njenu granicu prskaju preparatima. To se radi kako bi jedinstvene sorte arabike bile zdrave bez rizika od oštećenja usled nepoznatih bolesti.
Glavni proizvođači kafe Arabika su i Kostarika, Kenija, Etiopija, Salvador, Indija i drugi. Klimatski uslovi u Evropi onemogućavaju uzgoj u evropskim zemljama, ali na sreću uvoz i izvoz su danas toliko razvijeni da ne postoji opasnost da ćemo uskoro morati da izgubimo omiljeno jutarnje piće, koje volimo da kombinujemo sa slatkišima od kafe, kolačima od maslaca i orasnicama.
