Armanjak se smatra tradicionalnim francuskim pićem, ali na istorijskom planu je usko vezan sa tri kulture. Vinovu lozu u Francuskoj su zasadili Rimljani, Kelti su doneli hrastove bačve, a Arapi su izmislili destilaciju.
Po prvi put piće je napravljeno u francuskoj provinciji Gaskonji, a prvi prototip savremenog napitka slobodno počinje da se prodaje 1461. Na međunarodnom tržištu Armanjak počinje da se pojavljuje još u 16. veku.
Armanjak, kao i konjak se odnose na klasu rakije od grožđa, ali ono što ga razlikuje od rakije i konjaka je da se u njegovu proizvodnju ubacuje mnogo više sorti grožđa. Da bi se napravio zaista kvalitetan Armanjak, potrebno je barem 10 sorti grožđa, dok je za konjak i rakiju dovoljna samo jedna sorta.
Ova ćilibarska tečnost je aristokratski napitak, simbol luksuza i dobrog ukusa.
I koliko god čudno zvučalo, Armanjak ima korisna svojstva za organizam i čak se u početku napitak koristio kao lek. Smatra se da male doze napitak produžavaju mladost, kao i da čuvaju mentalnu bistrinu. Efikasan je kod zubobonje i pomaže u dezinfekciji usta.
Da biste u potpunosti uživali u ukusu ovog pića, pre nego što počnete je neophodno da se prepustite relaksirajućem odmoru. Nakon toga sipajte Armanjak u staklenu čašu i ostavite ga na 15 minuta.
Pre nego što popijete gutljaj potrebno je da udahnete njegovu aromu kroz nos. Ova metoda dozvoljava da otkrije najfiniji i delikatan ukus Armanjaka. Iskusni degustatori na taj način tačno određuju njegov kvalitet. Pijte polako piće i zadržajte dugo u ustima.
Može da se kombinuje sa šampanjcem i sokom od pomorandže. Za umekšavanje ukusa napitka pomoći će lepa čokolada, kao i različiti deserti, a takođe dobro ide i uz tompuse.
U kulinarstvu Armanjak može da se koristi za pravljenje najrazličitijih jela, za aromatizovanje keksa i kolača, za začinjavanje salata i odlična je dopuna uz meso. I šta bi bila jedna šnicla na pariški način bez Armanjaka?
