Većina ljudi zna da se penicilin pravi od buđi. Kada se na površini hrane stvori plesen, uvek će se naći neko ko će reći: "Slobodno jedi. U čemu je problem? To je penicilin."
Međutim, da li je buđ zaista bezopasna za direktnu konzumaciju?
Kategorički odgovor je NE, ili makar ne u hlebu. To se ne odnosi na neke specifične vrste sira, kao što je Bri, Kamamber i Gorgonzola, koji se vode kao delikatesi, zbog bakterija koje su prisutne u njima.
Međutim, kod velikog broja druge hrane buđ može da prouzrokuje trovanje i da ih učini toksičnim i nepogodnim za konzumaciju. Treba da se zna da postoji mnogo različitih vrsta plesni, a većina njih je neodgovarajuća za konzumaciju.
Da uzmemo kao primer hleb koji je prisutan na trpezi svake porodice. Specijalisti savetuju da bacite ceo hleb, čak i ako na njemu postoji samo jedna jedina tačkica buđi.
Razlog se nalazi u gljivicama koje ne vidimo, ali one se veoma brzo rasprostranjuju i obuhvataju ceo hranljivi proizvod. Najprostije rečeno, buđ je vrsta gljivice koja može biti zelena, braonkasta, crna, siva. Njegov neprijatan ukus se može osetiti još pre nego što se okusili hranu, koja je njime zaražena.
Sa nekih hranljivih proizvoda može biti uklonjen tako što se iseče, ali to se ne preporučuje kod hleba. Čak i da uklonite zaraženu krišku hleba, nemojte mislite da ste odstranili i gljivice. One vole toplu i vlažnu sredinu i u njoj se brzo razvijaju, bivajući ljudskim okom nevidljive.
Konzumacija buđavog hleba može da prouzrokuje alergije, stomačne tegobe, pa čak i kolaps imunog sistema. Ova plesen može biti ne samo toksična, već i kancerogena.
Specijalisti savetuju da se ne konzumira hleb koji je bio u znojnoj ambalaži, jer je topla i zatvorena sredina idealna za razvoj gljivica. Zato veštački aparati za bubrenje i konzervisanje, koji se koriste u njegovoj pripremi, takođe doprinose.
Ako imate mogućnost, pripremite domaći hleb sa kvasom, u koji je malo verovatno da će se "useliti" gljivice i mnogo je zdraviji i ukusan.
Komentari