Margarin je 1869. godine izmislio francuski hemičar. U svetu se pojavio kao zamena za tada skup i deficitarni maslac. U početku je bio čvrst, beo i sjajan. Njegov sastav je uključivao goveđu mast, mleko i komade ovčijeg i kravljeg vimena.
U ranim godinama prošlog veka, međutim, hemičari su otkrili način za zgušnjavanje tečnih ulja vodonikom. To se radi pomoću metalnih elektroda i toplote. Tako su postepeno u sastav margarina počeli da se dodaju biljno i riblje ulje.
Danas, sastav margarina sadrži oko 80% masti, 16-17% vode, a ostatak do 100% čine mikronutrijenti (vitamini A, E, D), tehnološki poboljšivači - emulgatori, stabilizatori, boje, kuhinjska so i dr.
Neki proizvodi mogu imati niži sadržaj masti - 40-60%, a shodno tome i veći sadržaj vode. To su tzv halvarini. Zbog niže energetske vrednosti smatraju se dijetalnim. Čak ih i lekari preporučuju kao zamene za životinjske masti.
Ono što se često prećutkuje o proizvodima sadržanim u margarinu je prisustvo antioksidanata E320 i E321, koji su kancerogeni. Pored toga, margarin sadrži i koncentrate fosfatida, koji uništavaju crvena krvna zrnca. Upravo ovi elementi čine ovaj proizvod ne samo neprikladnim za potrošnju, već i štetnim po zdravlje potrošača.
Ali hajde da pratimo i proces proizvodnje.
U stvari, ulje ili druga biljna mast koja se koristi je tečna. Da bi se pretvorio u čvrstu masu, proizvod se zagreva do veoma visoke temperature pod pritiskom. Vodonik se uvodi u smešu u prisustvu nikla/ i aluminijuma kao katalizatora.
Kada se molekuli vodonika povežu sa molekulima ugljenika, dobija se željena čvrsta masa – margarin. Sledi niz procesa, kao što su beljenje (veoma slično beljenju veša), bojenje, dodavanje konzervansa, parfimiranje i ponekad dodavanje vitamina.
Postoji nekoliko zastrašujućih trenutaka sa ovom produkcijom. Izuzetno intenzivno zagrevanje i naknadna prerada ulja uništava sve vitamine i minerale i menja sastav proteina.
S druge strane, vitalne masne kiseline se menjaju, a ponekad i postaju antagonističke komponente, tj. umesto da budu korisne, postaju štetne. Pokazalo se da nedostatak ovih masnih kiselina doprinosi nervnim i srčanim oboljenjima, arteriosklerozi, kožnim bolestima, artritisu i raku.
Supstanca margarin je veštački stvorena i nepoznata telu. Tretira ga kao strani predmet i količinu koja se ne odbacuje, već se deponuje u masnim ćelijama.
Najgora tačka u proizvodnji je prisustvo nikla. Ostaje u margarinu. Nikl se ne može potpuno filtrirati, bez obzira na metod koji se koristi. A najčešća i najjeftinija metoda je upotreba jednake mešavine nikla i aluminijuma. Ovi elementi su kancerogeni čak i u malim dozama.
Jedan metal može zameniti drugi i istisnuti ga iz biološkog sistema, tako da postoji velika šansa da će se nikl takmičiti sa drugim, zapravo vitalnim metalom iz enzimskog sistema tela i doprineti nedostatku vitamina B6. U poređenju sa ovom štetom, svi ostali konzervansi i boje koje uništavaju telo ostaju u drugom planu.
Saznaj još:
- kako se pravi margarin;
- kako da čuvamo margarin;
- da izaberemo maslac ili margarin.
