Većina ljudi radije jede beli pirinač zbog njegove lepe i privlačne boje, mekoće, slatkoće ukusa i boljeg izgleda. U stvarnosti, međutim, beli rafinisani pirinač je proizvod iz kojeg su uklonjeni najvažniji delovi. Većina lekara kaže da je to mrtva hrana.
Obrada kroz koju prolazi u fabrikama uklanja spoljašnju ljusku i polira zrna pirinča sve dok ne poprime svetlucavo beo izgled kakav vidimo u prodavnicama.
Nažalost, tokom ovog procesa, pirinač je lišen sopstvenih vlakana, proteina, tiamina, kalcijuma, magnezijuma i kalijuma. Konkretno, hranljive materije koje se uklanjaju u procesu varenja uključuju 67% vitamina B3, 80% vitamina B1, 90% vitamina B6 i polovinu magnezijuma i fosfora, kao i 60% gvožđa, sva vlakna i esencijalne masne kiseline.
Zato beli rafinisani pirinač stiže u prodavnice obogaćen vitaminima i gvožđem. Ova neprirodna pojačanja i aditivi se dodaju pirinču jer proces lišavanja uklanja skoro sve.
Rafinisani pirinač oksidira mnogo brže od smeđeg pirinča jer je ljuska belog pirinča uklonjena. Iz istog razloga, oljuštene jabuke brzo menjaju boju i postaju braonkaste.
Mnogi ljudi na dijeti misle da mogu da jedu beli pirinač sve dok mu ne dodaju ništa drugo. Prema nekim stručnjacima, beli pirinač uopšte nije pogodan za dijetu za mršavljenje. Ne samo zato što je rafinisani ugljeni hidrat, već i zato što niz naučnih studija to potvrđuje.
Međutim, njihovi protivnici tvrde da Azijati jedu puno pirinča i da nemaju problema sa težinom. Ali prema studiji sprovedenoj u Južnoj Koreji, onaj deo populacije koji konzumira uglavnom rafinisani pirinač mnogo više pati od dijabetesa tipa 2.
Beli pirinač takođe ima veći glikemijski indeks od smeđeg pirinča. Ovaj indeks je mera koliko brzo hrana podiže nivo šećera u krvi u poređenju sa istom količinom glukoze.
Ljudi koji su konzumirali pet ili više porcija belog pirinča nedeljno imali su 17% povećan rizik od dijabetesa u poređenju sa ljudima koji su jeli manje od jedne porcije mesečno.
Komentari