Tonik

Tonik

Kada su u pitanju kokteli ili kombinovanje napitaka, neke kombinacije su toliko popularne da su sada neodvojive u glavama ljudi. Takvi su votka sa sokom od paradajza i džin sa tonikom ili džin tonik.

Nije jasno ko je tačno izmislio koktel džin tonik, ali je to jedno od najkonzumiranijih pića na svetu danas. Sastojak tonik u njemu je posebno interesantan u pogledu pojave, rasprostranjenosti, sastava i mesta u ljudskoj ishrani.

Istorija pojave tonika

Danas je tonik jedan od najpopularnijih bezalkoholnih napitaka, koje se može kupiti u bilo kojoj prodavnici, ali pre nego što je postao poznati napitak, bio je lek protiv malarije. To je zbog sastava napitka, u kojem se nalazi kinin, koji je lek za malariju.

Ali tonik ne bi bio ono što je danas, samo sa svojim sastojcima, da nije izmišljena tehnika gaziranja, a to je dostignuće kome su ljudi dugo težili. Trebale su stotine godina da ljudi steknu neophodna znanja za aktiviranje ugljenika u vodi. Do tada su jedini izvor penušave vode bili prirodni mineralni izvori. Ljudi su verovali da je penasta tečnost koja se digla iz nedra zemlje lekovita. Drugi su je pili jednostavno zbog ukusa koji im se dopao.

Tako sve do 1767. godine, kada je Britanac Džozef Pristli slučajno otkrio tehnologiju aktiviranja ugljenika u vodi. Nehotice je sipao kofu vode u posudu za fermentaciju piva. Primetio je da su mehurići počeli da se dižu iz vode, kao što se dešava sa prirodno gaziranom vodom iz mineralnih izvora.

Pristli je ponovio eksperiment nekoliko puta i svaki put je malo promenio supstance koje je koristio. Želeo je da zna šta tačno uzrokuje da se tečnost napuni mehurićima vazduha.

Nakon 5 godina, Pristli je patentirao prvi svetski recept za gaziranu vodu. Sastojci, koje je pronalazač koristio su sumporna kiselina i kreda.

Ovu tehnologiju je kasnije unapredio nemački časovničar Johan Švepe, koji je bio tvorac poznatog pića Šveps.

U to vreme, Britansko carstvo je preduzimalo osvajačke pohode u daleke zemlje. Jedna od glavnih bolesti, koja je pogađala britanske vojnike bila je malarija. Ova bolest je nanela znatnu štetu vojsci, a time i celom carstvu. Ovo je primoralo britansku vladu da započne masovnu kultivaciju peruanskog stabla kinina. Kora ove biljke, kada se pomeša sa vodom, leči malariju.

Do sredine 19. veka, naučnici su otkrili da je aktivni sastojak u kori koji deluje protiv malarije bio kinin. Međutim, ovaj lekoviti preparat ima prilično gorak ukus i zbog toga je neprijatan za piće. Da bi olakšali primenu preparata, lekari su mešali kinin sa gaziranom vodom i šećerom. Tako se pojavilo novo piće koje je ne samo spasilo živote mnogih ljudi, već je i postalo popularno kod mnogih, pošto je gorak ukus kinina bio otupljen. Engleski lordovi postali su posebno vatreni obožavaoci ovog novog pića, koje je dobilo naziv tonik.

Konzumacija tonika

Bezalkoholni napitak Tonik

Danas je tonik jedan od najčešće korišćenih napitaka za za gašenje žeđi i za dobijanje osećaja svežine. Sada mu se dodaju različiti biljni proizvodi i proizvodi na bazi voća, što ga čini dobrom alternativom za vegansku ili bezglutensku dijetu.

Napitak se pije blago ohlađen ili na sobnoj temperaturi i od njega se prave razni kokteli. Pored čuvenog koktela džin tonik, ovaj gazirani napitak može se uspešno kombinovati sa viskijem, martinijem, votkom, pa čak i siropum.

Sastav tonika

Sadržaj prvog napitka tonik, koji je pomešan 1850. godine, sastojao se od gazirane vode, šećera i kininskog praha, ali je danas sadržaj kinina u napitku mali i koristi se uglavnom zbog njegovog ukusa.

Danas se tonik stavljaju voda, šećer, ugljen-dioksid, kiseline – uglavnom limunska, arome, zaslađivači, koncentrati voća i povrća i minimalne količine kinina samo zbog gorkog ukusa.

Standardna nutritivna vrednost za 100 mililitara tonika je:

- 0 grama masti;

- 7, 5 grama ugljenih hidrata, od kojih su svi šećeri;

- 0 grama proteina;

- 0, 1 grama soli;

- 30 kilokalorija je energetska vrednost, što piće čini kaloričnim.

Koristi od konzumiranja tonika

Tonik je osvežavajući energetski napitak, ali osim ovih svojstava, ima i druge pozitivne efekte zbog prisustva kinina. Evo koristi od uzimanja kinina.

- Kinin u toniku ima analgetička, antipiretička i antiinflamatorna svojstva;

- Podržava lečenje i prevenciju malarije uništavanjem parazita koji izaziva bolest;

- Smanjuje grčeve u nogama;

- Sintetička verzija kinina, poznata kao hlorokin, proučava se kao opcija lečenja ozbiljnih respiratornih infekcija i virusa.

Štete od upotrebe tonika

Džin sa tonikom

- Tonik je visokokalorični napitak zbog sadržaja šećera i veštačkih zaslađivača, što ga čini nezdravim izborom za čestu konzumaciju. Može dovesti do povećanja telesne težine, gojaznosti, promene nivoa šećera u krvi, gastrointestinalnih problema i karijesa;

- Ne preporučuje se za upotrebu trudnicama, jer kinin može da prođe kroz placentu i izazove urođene mane kod fetusa;

- Sadržaj kinina u toniku danas je veoma mali, ne više od 83 miligrama po litru, što je mnogo manje od terapijske doze u jednoj tableti kinina, koja iznosi 500 do 1000 miligrama. Kinin se dodaje samo za traženi gorak ukus, ali upozorenja o štetnosti ostaju.

Tonik u koktelima

Glavna upotreba gaziranog napitka tonik, zajedno sa čistom konzumacijom, jeste upotreba u koktelima. Ovo piće se dobro kombinuje sa dosta alkoholnih pića, ali naravno klasik je džin-tonik.

Legenda kaže da je prvi koktel od džina sa tonikom pomešao britanski oficir početkom 1800-ih. Otkrio je da kombinacija džina i tonika olakšava telu da apsorbuje kinin. I ovaj koktel je imao veću lekovitu ulogu nego kao užitak za ljubitelje.

Zanimljiva je činjenica da je tonik uspeo da vrati slavu ovom alkoholnom piću nakon što je džin izgubio imidž zbog činjenice da je simbolizovao pijanstvo koje je dovelo do teških posledica, a u nekim periodima je čak bio i zabranjeno piće.

Koktel sa učešćem tonika i džina danas je praćen raznim začinima, dajući željeni osećaj ukusa, ali osnova su dva napitka. Ružičasti džin i tonik, kao i džin i tonik sa jagodama, posebno su lepi i omiljeni mnogim obožavaocima. Lako možemo napraviti osvežavajući koktel kod kuće za prijatelje i goste.

Recept za džin tonik koktel sa jagodama

Pripremite kockice leda za dno čaše od:

Proizvodi za 10 komada:

- 5 jagoda

- 1/2 limete

- Voda

Jagode se iseku na komade, limeta na kriške i komadi voća se stavljaju u kalupe za led. Dodajte vodu i stavite u zamrzivač na 2-3 sata.

Priprema koktela

U čašu za koktel stavite 3 kocke leda i sipajte oko 100 mililitara džina. Čaša se doliva sa 250 mililitara tonika. Mogu se dodati kriške jagoda, limete i listovi mente.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas