Japanska kuhinja, poznata kao washoku, jedan je od najprepoznatljivijih i najcenjenijih kulinarskih stilova na svetu. Njena filozofija kombinuje poštovanje prema prirodi i pažnju na sezonske sastojke, sa preciznim tehnikama pripreme hrane. Prepoznatljiva po svojoj jednostavnosti, eleganciji i zdravim sastojcima, japanska kuhinja je uvrštena na UNESCO-vu listu nematerijalne kulturne baštine 2013. godine.
Istorijski razvoj japanske kuhinje
Razvoj japanske kuhinje vezan je za istorijske i kulturne promene koje su oblikovale Japan. Tradicionalna japanska kuhinja razvila se tokom perioda Edo (1603–1868), kada su postavljena mnoga pravila i tehnike pripreme hrane koja se danas koriste. Međutim, čak i pre perioda Edo, japanci su usvojili mnoge aspekte kineske i korejske kuhinje, poput upotrebe pirinča, čaja i sojinog sosa. Budizam i vegetarijanstvo igrali su važnu ulogu u oblikovanju kuhinje, posebno u periodu kada je meso bilo zabranjeno zbog verskih razloga. Ipak, morski plodovi ostali su dominantni zbog japanskog geografskog položaja. Otvaranje Japana prema svetu u 19. veku donelo je promene u ishrani, uvođenjem mesa i novih tehnika pripreme, što je omogućilo širenje jela, kao što su sukiyaki (jelo sa mesom i povrćem u loncu) i tempura (prženo povrće i morski plodovi).
Tradicionalna jela i njihova simbolika
1. Sushi i sashimi
Sushi je verovatno najpoznatije japansko jelo, sa više različitih stilova. Tradicionalni sushi se priprema sa pirinčem začinjenim sirćetom i kombinacijom sirove ribe, morskih plodova, povrća i algi. Različite vrste sushija uključuju nigiri (pirinač sa tankim slojem ribe), maki (sushi rolne) i temaki (ručno valjane rolnice). Sashimi se sastoji od sveže, tanko isečene sirove ribe ili mesa, koja se služi bez pirinča, ali uz sosove kao što su soja sos i wasabi. Ovo jelo naglašava čistoću ukusa, teksturu i svežinu sastojaka.
2. Ramen
Ramen je jelo s rezancima koje je preuzeto iz Kine, ali je postalo sinonim za japansku kulturu i svakodnevni obrok. Sastoji se od pšeničnih rezanaca u bogatom bujonu sa dodatkom svinjskog mesa, jaja, morskih algi i povrća. Vrste ramena se razlikuju po bujonu, koji može biti napravljen od misoa, soje, soli ili tonkotsu (svinjskih kostiju).
3. Tempura
Tempura je jelo koje potiče iz portugalske kuhinje, a u Japan je stiglo u 16. veku. Sastoji se od morskih plodova, povrća, pa čak i voća, umočenih u lagano testo i prženih na visokim temperaturama. Rezultat je lagana i hrskava korica, koja se obično servira uz blagi sojin sos i ribani rotkvu.
4. Miso supa
Miso supa je osnovno jelo koje prati većinu obroka u japanskoj kuhinji. Pravi se od misua, fermentisane paste od soje, koja se meša sa dashi bujonom (osnova od morskih algi i ribe). Miso supa sadrži tofu, morske alge i povrće, a smatra se zdravom i hranljivom.
5. Okonomiyaki i takoyaki
Okonomiyaki je japanska verzija palačinke, koja sadrži povrće, meso ili morske plodove, a peče se na ploči i prekriva sosom i majonezom. Ovaj obrok je popularan u oblastima kao što su Osaka i Hiroshima. Takoyaki su male loptice od testa, ispunjene komadićima hobotnice, koje se peku u specijalnim kalupima. One su omiljene među ulicnim prodavcima i smatraju se savršenom grickalicom.
6. Nabe jela
Nabe je naziv za japanska jela iz lonca koja se pripremaju tokom zime. Sastojci kao što su meso, povrće, tofu i rezanci kuvaju se u bujonu u velikim loncima na stolu, a gosti sami serviraju hranu u činije. Sukiyaki i shabu-shabu su najpoznatiji oblici nabe jela.
Estetika i prezentacija hrane
Japanska kuhinja se odlikuje ne samo ukusom, već i estetikom i prezentacijom. Japanci veruju da hrana treba da bude vizuelno privlačna i često koristi sezonske boje i dekoraciju.
Sezonski sastojci imaju poseban značaj – u proleće se koriste trešnjini cvetovi za dekoraciju, leti osvežavajuće povrće i riba, a u jesen hrana koja evocira tople boje i ukuse.
Obroci i običaji u japanskoj kuhinji
1. Doručak
Tradicionalni japanski doručak je jednostavan, ali izbalansiran obrok koji uključuje pirinač, miso supu, ribu, ukiseljeno povrće i umeboši (kiseli šljive).
2. Ručak i večera
Ručak se obično sastoji od manjih obroka kao što su ramen, sushi ili bento kutije. Bento je popularna forma japanskog obroka u kutiji koja sadrži pirinač, meso ili ribu, povrće i ukiseljeno povrće, organizovano na privlačan način.
Večera je najvažniji obrok dana i često je raznovrsnija. Japanci uživaju u raznim jelima, uključujući ribu, meso, povrće i supu.
Filozofija ishrane i zdrave navike
Japanska kuhinja se smatra jednom od najzdravijih na svetu, delom zbog tradicije konzumiranja svežih i sezonskih sastojaka, ali i zbog balansa hranljivih materija. Fokus na povrće, ribu, minimalno obrađene sastojke i male porcije doprinose dugovečnosti japanskog stanovništva. U japanskoj kulturi, postoji koncept hara hachi bu, što znači jesti dok nisi 80% sit, što se povezuje sa zdravim pristupom ishrani i sprečavanjem prejedanja.
Uticaj japanske kuhinje na svet
Tokom poslednjih nekoliko decenija, japanska kuhinja je postala svetski fenomen. Sushi je postao globalni trend, dok su jela kao što su ramen, tempura i okonomiyaki sve češći na međunarodnim menijima. Japanska kuhinja je inspirisala mnoge strane kuhinje da primene principe svežine i minimalizma u pripremi hrane.
Japanska kuhinja predstavlja spoj tradicije, kulture, filozofije i estetskog izraza. Od jednostavnih jela poput miso supe, do složenih delicija kao što su sushi i ramen, japanska kuhinja odražava poštovanje prema prirodi i pažnju prema detaljima.
Komentari