Rum je destilovano alkoholno piće, koje spada u jedna od najomiljenijih pića širom sveta. Pravi se od delova šećerne trske, kao i od sirupa trske. Glavnu ulogu u proizvodnji ruma imaju fermentacija i destilacija. Dobijen "svež" destilat se stavlja u drvenu burad (poželjno je da budu hrastova), gde treba da odstoji. Rum u početku ima bistru boju, pa zatim može imati tamniju nijansu, kada mu se doda karamel.
Vrste ruma
Postoje različite vrste ruma, a svaka vrsta može imati svoju primenu u raznim kulinarskim receptima i slatkim napicima. Tako se na primer beli rum, poznat i kao laki rum, koristi za pravljenje nekih vrsta koktela. Sa druge strane, alkoholni napici sa tamnijom nijansom se više koriste u kulinarstvu. Beli rum se može prepoznati po svojoj prozirnosti, a poznat je još i kao srebrni rum. Ima karakterističan, blaži ukus. Srebrni rum se uspešno kombinuje sa voćnim sokovima. Druga popularna vrsta je tzv. zlatni rum koji ima karakterističnu karamel boju.
Najkvalitetnije vrste ruma su one koje se prave u kazanima, gde se nakon toga čuvaju u hrastovoj buradi. Veoma je poznat tzv. tamni rum, koji je stajao u buretu više od zlatnog. On se proizvodi od melase. Po pravilu on spada u aromatičnije vrste, a upravo se ova vrsta ruma dosta koristi u kulinarstvu. Druga vrsta ruma koja svakako zaslužuje pažnju jeste rum sa začinima. On se proizvodi u različitim bojama. Za njega je karakteristično da sadrži dosta začina, pa zato ima jak ukus i miris.
Sastav ruma
Ovo alkoholno piće je izvor natrijuma, kaljuma, gvožđa, fosfora, cinka, bakra i mangana.
Istorija ruma
Rum ima veoma dugu istoriju i spada u legendarna pića. Smatra se da je prvi put proizveden u vreme Kristofora Kolumba. Njegovi koreni se mogu potražiti na Karibima. Posada Kolumba donosi šećernu trsku, koja se kasnije pokazala veoma važnom kulturom u istoriji alkoholnih pića. Prenosi se na Kanarska ostrva i uspešno se gaji, a njeno gajenje postaje sve popularnije.
Ubrzo posle toga postaje jasno da se od melase trske može napraviti odlično alkoholno piće. U drugoj polovini 17. veka to alkoholno piće dobija svoj naziv. Naravno, pre toga je ovo piće bilo poznato i sa drugim nazivima - Francuzi su ga nazivali rhum, Španci su se držali naziva ron, a takoše je imalo naziv i Kill Devil, koje se dovodi u asocijaciju sa neprijatnim osećajem koji se javlja nakon ispijanja ruma.
Pojedinci povezuju naziv ovog pića sa činjenicom da se ovo piće smatralo lekovitim. U to vreme mnogi stanovnici Kariba su konzumirali rum kako bi izlečili pojedina oboljenja koja su karakteristična za mesta sa toplom klimom. Pokazalo se da su među najvećim ljubiteljima ruma moreplovci.
Glavni razlog zbog kojeg su avoleli rum jeste to što je on mogao dugo izdržati na putovanjima, a da se ne pokvari, a takođe je bilo poznato da je rum vremenom sve ukusniji, pa je ovaj eliksir postao poznat širom sveta. On se prvo konzumirao samostalno, a zatim počinje da se dodaje raznim punčevima, koktelima, kolačima, itd.
Proizvodnja ruma
Rum se najviše proizvodi na Karipskim ostrvima, gde se veća ostrva mogu smatrati mestom odakle dolazi rum. Rum se proizvodi i u dolini južnoameričke reke Demerara. U nešto manjim količinama se proizvodi u Australiji, Austriji, Španiji, Novom Zelandu, Meksiku, Fudžiju, Havajima, Filipinima, Tajvanu. Druge zemlje koje takođe proizvode rum su Kanada, SAD i Japan.
Alkokol ove vrste, koji se proizvodi na Barbadosu, je relativno blaži i slađi u poređenju sa rumom koji se proizvodi u drugim mestima. Kuba se može pohvaliti rumom veoma jakog ukusa. Haitski rum prolazi kroz duplu destilaciju, gde se nekoliko godina čuva u hrastovim buradima i tako dobija jedinstven miris i ukus. U Brazilu prave bistar rum, a za njegovu proizvodnju koriste svež šećerni sirup.
Koristi od ruma
Još se odavno smatralo da rum ima dosta koristi po zdravlje. On ima antiupalno dejstvo, apritom ima i moć da zagreva. Obloge sa rumom su bile provereno sredstvo za lečenje gihta, reumatizma i redikulita. Rum je odličan saveznik u borbi sa oboljenjima disajnih puteva. Kod prehlade, angine, gripa i bronhitisa se koristi mala količina ruma sa medom i sokom od limuna. Kod opekotina i površinskih rana se rum koristi u kombinaciji sa biljnim mešavinama.
Rum se veoma uspešno koristi i za ulepšavanje u kučnim uslovima. Tako se, na primer, maska sa rumom i medom, paradajzom i krastavcima koristi za toniziranje kože lica. Pranje kose sa čajem od kalimili i jednom kašikom ruma daje kosi sjaj i revitalizuje je.
Narodna medicina i rum
Kao što smo već spomenuli, rum se u narodnoj medicini koristi kod opekotina, površinskih rana i kožnih upala. Za te svrhe se koristi mešavina nevena i ruma. Potrebna je jedna kašika ove biljke i ona se preliva sa 250 ml kipuće vode. Čajtreba da odstoji i kad se ohladi, treba da se procedi. Dobijenoj tečnosti se dodaje jedna kašika ruma i meša se. Od dobijene smese se prave obloge koje sezatim stavljaju na problematično mesto.
Rum u kulinarstvu
Rum ima široku upotrebu u kulinarstvu, a najviše se koriste tamni i zlatni rum. Oni daju nezamenljiv ukus i aromu raznim kolačima, tortama, keksevima, bombonama, tartaletama, milibrotima, kremovima, sladoldeima, slatku, džemovima i raznim drugim namirnicama. U nezaboravna slatka iskušenja sa rumom spada Brza torta sa rumom, palačinke sa bananama i rumom i slatko od ribizle sa rumom.
Rum se sasvim uspešno dodaje i nekim slanim specijalitetima kao što je to Piletina u sosu od pavlake i senfom i Teletina na mornarski način. Najbolji rezultati se dobijaju kada se ovo alkoholno piče pomeša sa drugim napicima. Veoma mala količina ruma se dodaje čaju, kafi ili toploj čokoladi, što ovim napicima daje posebnu čar. Ljubitelji koktela su se odavno susreli sa rumom u koktelima poput Bahama mama, Kuba Libre i Dajkiri Hemingvej.
