Vionije /Viognier/ je bela sorta grožđa, od koje se dobija kvalitetno vino. Ova vinova loza je najviše rasprostranjena na desnoj obali reke Rone u Francuskoj, U zadnje vreme se može sresti i u drugim mestima /Italija, Australija, Kanada, SAD, Novi Zeland, Čile, Argentina, Urugvaj, Brazil, Švajcarska/, iako ga ima u manjim količinama. Ova sorta je još poznata i kao peti vionije i galopin.
Listovi vionija su srednje veličine. Imaju svetlozelenu boju, okrugli su, sastoje se iz pet delova i donji deo im je prekriven dlačicama. Imaju zupce, koji mogu biti oštri i uski. Letorasti su izbrazdani, zeleni. Pri izlaganju sunčevoj svetlosti, mogu da dobiju braon boju.
Grozdovi ove sorte su srednje veličine i konusnog oblika, relativno zbijeni. Zrna su sitna, okrugla ili eliptična, beličasta ili zelenkasta i imaju debelu kožicu. Mesnati deo je sočan, prijatnog ukusa, koji odseća na mošus.
Koristi se za proizvodnju suvih belih vina, na koje odležavanje ne utiče najbolje. Često se vionije koristi i za kupažiranje drugih sorti, kako bi dobijeno vino bilo aromatičnije.
Vionije spada u sorte, čija se berba počinje početkom jeseni /poslednjih dana septembra/. Ova sorta voli umerene temperature. Smatra se da je srednje otporna na bolesti i da daje umerene berbe. Potrebno je da se s vremena na vreme orezuje.
Istorija vionija
Vionije se smatra starom vinskom sortom, međutim, njegovo poreklo nije sasvim jasno. Pretpostavlja se da dolazi sa područja današnje Hrvatske. Kako specijalisti tvrde, najverovatnije su ovu lozu preneli Rimljani do Rone. Nije čak ni razjašnjeno odakle potiče naiv ove sorte.
Jedna od tvrdnji kaže da vionije nosi naziv po naselju Vienne, koje se nalazi u dolini reke Rone. Nekada je ovo mesto bilo rimski garnizon. Prema drugim tvrdnjama, ova vinova loza se naziva tako zbog latinskih reči koje opisuju teško gajenje grožđa.
Važan period za ovu francusku sortu jeste 20. vek, kada joj je pretio nestanak. U tom periodu je bilo zasađeno nekih 4 hektara ove loze. Međutim, sudbina je bila blagonaklona prema ovog grožu, pa se ova sorta spasava pomoću jedne tendencije, koja s epojavila u to vreme.
Tada se vinska moda okrenula retkim lokalnim sortama. Odjednom su platnaže vionija počele da se javljaju i na drugim mestima u Francuskoj, a ubrzo zatim i izvan zemlje.
Kalifornija je jedno od mesta, koje je htelo da eksperimentiše sa ovom vrstom, a zahvaljujući tome ova vrsta i postaje popularna. Proizvođači vina u Kaliforniji veoma cene ovu francusku sortu i koriste je u proizvodnji sortnih vina, ali i onih kupažnih.
Druga zemlja, koja je doprinela popularnosti vionija, jeste Australija. Tamo je ova sorta, takođe, korišćena za proizvodnju kupažnih i sortnih vina. Meša se sa širazom.
Karakteristike vionija
Vina vionija pre svega privlače svojom prijatnom bojom slame. Pri ispijanju se oseća jaka cvetno - voćna aroma, koja podseća na bagrem, breskve, kajsije, ananas, vanilu, zrna anisa, dim, jasmin, kivi, krušku i jagliku.
U vinu se ogu osetiti i note ličija, manga, kore pomorandže, mente, sena, duvana, maslaca, itd. Ukus ovog pića je sladak i raznolik.
Vina ove sorte nemaju potencijal za odležavanje i iz tog razloga eskerti savetuju da se ona konzumiraju dok su mlada i sveža.
Serviranje vionija
Pre samog serviranja, vionije treba da se ohladi do tepmerature od 8-10 stepeni. Nakon toga se može poslužiti u čašama za mlado belo vino, koje su izrađene od tankog glatkog stakla. Ovo piće se sipa do pola čaše.
Vino se može servirati bez dodataka, ali ipak se preporučuje da se kombinuje sa odgovarajućim namirnicama, koje će pomoći da se njegov ukus bolje oseti. Kako iskusni gastronomi tvrde, ovo francusko vino se odlično slaže sa aromatičnim jelima, koja su začinjena karijem, muskatnim oraščićem, cimetom, đumbirom, šafranom, biberom, belim biberom i vasabijem.
Što se tiče jela, vaš izbor mogu biti jela sa živinom, takođe i specijaliteti sa ribom. Jela koja se odlično slažu uz ovo vino su Pile sa jabukama, Kari pile, Riblje ćufte, Pržene ostrige, Pržene lignje i Pikantne školjke. Suši sa soja sosom je takođe dobro rešenje. Jela sa zečetinom se u ovom slučaju ne smeju nikako potceniti. Poželjno je da ova jela budu dobro začinjena i prelivena sosom od pavlake.
Vina vionije se mogu poslužiti i u društvu sireva. Preporučljivo je da to bude kozji sir ili plavi sir. Oni se mogu poslužiti u vidu tankih kriški ili kao deo svežih salata, koje uključuju i sveže lisnato povrće, kao što je to spanać, rukola ili zelje.
Ako ste ljubitelji slatkiša, onda ćete sigurno naći odgovarajući desert uz ovo vino. Možete izabrati razno ušećereno voće, kremove, kolače, torte, palačinke, čizkejkove, bombone i namaze.
