Beli biber je začin koji se dosta koristi u kulinarstvu. Ima karakterističan miris i blago ljut ukus. Dobija se od plodova biljke Piper nigrum, od koje se takođe dobija i svima dobro poznat crni biber. Ova biljka pripada porodici Piperaceae.
Piper nigrum se može naći na mestima gde je klima topla i vlažna. Negova zemlja porekla je Indija, gde se ova biljka može sresti i kao samonikla, tj. divlja. Osim što se gaji u Indiji, piper nigrum se gaji i u Vijetnamu, Brazilu, Indoneziji, Malaziji, Šri Lanki, Kini i Tajlandu. Ova biljka puzavica može da formira... duge do 10 metara. Listovi su zeleni, srcoliki, a dužina im može biti od 5 do 10 cm.
Proizvodnja belog bibera
Da se dobije beli biber, prvo je potrebno da se odgaji biljka Piper nigrum. Za to je potrebno da se izabere plodno zemljište, koje nije previše vlažno, a koje nije ni mnogo suvo. Nakon toga se sadnice sade na rastojanju od 25-30 cm u julu. Nakon toga, u jesen se one đubre. Ako zemljište ne bude dovoljno vlažno, potrebno je redovno polivanje i đubrenje svakog meseca. Ove metode su veoma važne tokom prve tri godine od zasađivanja biljke.
Nakon 3-4 godine kada biljka nikne, ona počinje da daje plodove. Oni se mogu koristiti u kulinarstvu sledežih 15-20 godina. Ako se plodovi uberu dok još nisu dovoljno zreli, onda se dobija crni biber. Od istih bobica se može dobiti i zeleni biber, čiji je način obrade drugačiji.
Beli biber kao začin se dobija od plodova Piper nigrum, kada zrna ove biljke dostignu punu zrelost. Za to vreme zrna dobijaju crvenu boju. Beru se i stavljaju u vodu da u njoj odstoje 6-7 dana. Ovaj postupak je neophodan ne bi li se kasnije kožica mnogo lakše uklonila. Omotač se uklanja jer brzo počinje da truli za vreme prerade. Kada se skloni, ostaje samo zrno. Ta zrna se stavljaju na sunce, da se dobro osuše. Na kraju, kada je beli biber spreman za upotrebu, on u stvari ima žućkastu boju. U nekim slučajevima se beli biber može dobiti kada se ostruže omotač crnog bibera.
Sastav belog bibera
Beli biber sadrži zasićene masti, polinezasićene masti i mononezasićene masti. On sadrži natrijum, kalijum, kalcijum, gvožđe, fosfor, magnezijum, cink, selen, bakar i mangan. Beli biber je izvor vlakana i proteina.
Beli biber u kulinarstvu
Beli biber ima blaži ukus u poređenju sa drugim vrstama bibera. On, takođe, ima i nešto blažu aromu. Obično ga ljudi više preferiraju, jer ne izaziva probleme kod osoba koje imaju osetljiv želudac. Neki kulinari dodaju beli biber jelima svetlih boja, a crni biber dodaju jelima koja imaju tamnu boju. U francuskoj kuhinji se koristi mešavina crnog i belog bibera. Posebno su prijatne i aromatične kombinacije od zelenog, belog i crnog bibera. Kada se koristi mleveni biber, on se dodaje jelima kada su ona u potpunosti gotova.
Beli biber je začin jedinstevene arome, koja odlično dopunjuje ukus i miris jela sa ribom, mesom i povrćem. Iskusni kulinari ne propuštaju priliku da ovaj začin dodaju sosevima, čorbama, pečenim jelima od telećeg i goveđeg mesa, salatama, itd. Isti kulinari tvrde da je beli biber jedan od glavnih sastojaka ako hoćete da vaša jela imaju prefinjen ukus.
Pogledajte predlog za svežu salatu sa belim biberom, koja je veoma hranljiva, dijetetska i aromatična.
Potrebni sastojci: 100 g rukole, 200 g zelene salate, 50 g parmezana, 200 g čeri paradajza, 1 šolja krutona, 10 crnih maslina, 5 surimi štapića, 10 koštica kajsije, sok od limuna, maslinovo ulje, 1/2 kašike belog bibera (mleven), 1 prstohvat kurkume, so po želji.
Način pripreme: Koštice kajsije potopite u šolju vode i neka tako odstoje 3 - 4 sata. Rukolu, zelenu salatu i čeri paradajz operite i isecite. Stavite ih u veliku činiju i pomešajte sa sitno iseckanim maslinama i surimi štapićima. Dodajte krutone, koštice kajsije i sve začine. Salatu promešajte, pa preko narendajte parmezan.
Koristi od belog bibera
Beli biber nije ništa manje koristan od crnog bibera. On se najviše preporučuje osobama koje imaju nedostatak apetita, budući da ovaj začin otvara apetit i poboljšava rad želudačno - crevnog trakta. Male količine ovog bibera, kada se dodaju u hranu mališana, može napraviti pravo čudo.
Beli biber bi trebalo da se konzumira najviše tokom hladnih meseci, budući da pozitivno utiče na grip i prehladu. Ovaj začin pomaže u eliminaciji sekreta disajnih puteva. Aromatična zrna bibera se preporučuju kao lek kod kostipacije, jer potpomaže peristaltiku debelog creva i ubrzava razmenu materija.
Korisnih svojstava belog bibera ima još. Pokazalo se da on ima antiupalno dejstvo, osvežava dah i čini da osobe koje ga konzumiraju budu otpornije na stres. On takođe blagotvorno utiče na imuni sistem i sveukupni tonus tela.
Beli biber eliminiše štetne materije iz organizma, razređuje krv i potpomaže cirkulaciju. Redovna konzumacija belog bibera štiti od kardiovaskularnih oboljenja, a takođe i od oboljenja raka. U prošlosti se beli biber koristio za lečenje čireva, bolova u grlu, astme, bolova u leđima, kao i za lečenje mnogih drugih problema.
Narodna medicina i beli biber
Indijski lekari već vekovima koriste beli biber, a on ubrzo postaje i deo narodne medicine drugih naroda. Mešavina belog bibera i masti se koristi za ublažavanje bolova u leđima i zglobovima. Domaći melem se stavlja na gazu, pa se ona stavlja na bolno mesto na nekoliko sati.
Lekovi sa mlevenim belim biberom se koriste za kašalj i bolove u grlu. Dva mlevena zrna se pomešaju sa jednom kašičicom meda. Dobijeni lek se uzima nakon svakog obroka, dok sam problem ne nestane.
Štetnost belog bibera
Iako je veoma koristan i aromatičan, beli biber ne bi trebalo da se konzumira u velikim količinama, jer bi moglo da izazove iritacije. Specijalisti savetuju da osobe koje imaju čir, gastritis i upalu bubrega ne konzumiraju ovaj začin.
Komentari