Vasabi je poznat kao japanski ren. On je neka vrsta japanskog začina svetlo zelene boje. Vasabi je često u obliku senfa sa jako ljutim, ali relativno kratkotrajnim ukusom. Vasabi je ljut zelenkast sos koji se služi uz suši i sašimi.
Vasabi se pravi od biljke nalik renu, i tradicionalno se najćešće koristi za aromatizaciju sušija. Za razliku od sosova koji se zasnivaju na ekstraktu čilija, efekat ljutosti kod vasabija je kratkotrajan.
Biljka je koren, poznat još tokom 1396.god, kada su ga stanovnici područja Sidzuoka dali kao poklon budućem šogunu. Od tog trenutka, koren se proširio i na druge oblasti Japana i počinje njegovo gajenje u kućnim uslovima. Vasabi japonica (Wasabia japonica) je višegodišnja zeljasta biljka. Dostiže 45 cm visine sa listovima u obliku srca i belim cvetovima. Cveta u aprilu i maju, a karateristike ukusa su neravnomerno raspoređene u korenu, pri čemu je gornji deo ljući. Nakon otprilike pola godine, rizom počinje da se širi i ukorenjava, i može da dostigne 5-15 cm.
Vasabi se u Japanu još naziva i hon vasabi i može se naći samo tamo. Raste u posebnim uslovima, u tekućoj vodi i na temperaturi od 10-17 °C. Najčešće se izvan granica Japana ne koristi prava biljka, već začin napravljen od vasabi-daikona. Ovo povrće je prešlo iz Japana u Evropu. Za razliku od originalnog vasabija, njegov duplikat je bele boje, koja zahteva dodatak zelene boje. Replika vasabija nastaje zbog toga što je originalni koren prilično skup - cena varira od 150 do 400 EUR/kg, a osim toga se i teško gaji. Raste samo u 5 regiona u Japanu.
Sastav vasabija
Vasabi sadrži velike količine provitamina A, glikozida, vitamina iz B grupe, vitamin C i mineralne soli, od kojih najviše sumpor. 100 g vasabija sadrži 109 Kcal.
Odabir i čuvanje vasabija
Kod nas je potrošnja sušija već široko rasprostranjena, zbog čega se vasabi može naći u mnogim prodavnicama. Vasabi treba čuvati na suvom i hladnom mestu. Nakon otvaranja treba ga čuvati u frižideru i iskoristiti u roku od mesec dana.
Vasabi u kulinarstvu
Vasabi se zove pasta od rendanog korena. Po pravilu, se od biljke renda samo onoliko koliko je potrebno u trenutku, a ostatak korena se čuva u frižideru, jer je ukus vasabija vrlo kratkotrajan i gubi aromu u roku od 15 minuta. U pripremi sušija, ostavljanje paste između pirinča i ribe čuva miris duže. Vasabi se koristi kao dodatak sendvičima, nekim drugim sosovima, a čak se na tržištu pojavio kikiriki u ljusci od vasabija. Tradicionalni dodatak vasabiju je japanski sake.
U kombinaciji sa majonezom, vasabi je odličan dodatak jajima i hladnom mesu. Vasabi, u kombinaciji sa sosom od đumbira, svežim korijanderom i belim lukom se koristi kao marinada za odreske.
U japanskoj tradiciji, vasabi koren se čisti četkom, ljušti se i renda. Neki japanski suši majstori koriste samo rende, napravljeno od kože ajkule, umesto običnog rendeta. Oni veruju da rendanje uspomoć ajkuline kože daje neverovatan ukus vasabi pasti.
Koristi od upotrebe vasabija
Upotreba hon vasabija može da spreči pojavu karijesa. Vasabi ima jaka antibakterijska svojstva, koja su posebno korisna prilikom upotrebe sirove ribe. Vasabi je dragoceni lek, jer ima jedinstvenu osobinu da blokira umnožavanje ćelija raka.
Vasabi japonica ima jaka lekovita svojstva i smatra se jednim od faktora za japansku dugovečnosti. Koren ima antialergijska i anti-astmatična, pa čak i anti-anafilaktička svojstva, što ga čini odličnim pomoćnikom pacijentima sa astmom. Vasabi ima još antimikrobno i antigljivično dejstvo, uništavajući stafilokoke i smrtonosnu ešerihiju koli (Escherichia coli). Vasabi ubija i opasnu Helicobacter Pylori, koja izaziva čir i rak želuca.
Osim toga, vasabi deluje protiv zgrušavanja, što sprečava formiranje tromba u krvi. Što se tiče lečenja raka, vasabi učestvuje u blokiranju metastaza, a u kasnijoj fazi, i u uništavanju ćelija raka, i to bez oštećenja normalnih ćelija. U tom smislu, vasabi je moćan alat kod bolesnika sa leukemijom, rakom dojke, problemima sa bešikom, prostatom, pankreasom, plućima i debelim crevom. Vasabi je koristan kod dijabetesa i pomaže kod detoksikacije.
