Pino noar (Pinot noir) je veoma popularna i stara, crna vinska sorta grožđa koja potiče iz Francuske. Godinama je uspeo da se raširi na mnogo mesta u svetu i danas se gaji u Italiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Španiji, Austriji, Velikoj Britaniji, SAD, Kanadi, Novom Zelandu. Smatra se da njegovoj porodici pripadaju i mnoge vrste, uključujući i pino blan i pino gri. Pino noar je sorta koja je poznata i pod drugim nazivima, među kojima pino crni, pino negro, pino fran, pino nero.
Pino noar je među sortama kod kojih grožđe sazreva poslednjih dana avgusta. Najviše voli humus-karbonatna i krečnjačka zemljišta. Dobro se razvija na hladnim padinama. Ako se loze gaje u blagotvornim uslovima, one se razvijaju umereno brzo. Kod njih se primećuje srednja rodnost i srednji prinos. U principu ovoj sorti je potrebno vreme da bi se loze dovoljno razvile da daju plod. Pozitivnih crta ove sorte ima nekoliko: otporna je na hladno vreme i relativno otporna na buđ. Uspeva da prevaziđe i praškastu plesan. Na žalost nije naročito otporna na sivo truljenje.
Listovi pino noara su različitih veličina. U principu su skoro kompletni, ali sreću se i oni koji su petodelni. Pokriveni su mahovinom sa donje strane. Grančice su takođe različite veličine, dok neke rastu ispravljena, a druge ne. Grozde je više cinlindričan, dok razmere nisu naročito imresivne. Zrna su zaobljena i sitna, obojena tamno plavo i imaju voštani sloj. Meso je nežno i vodenasto, balansiranog ukusa. Obavijeno je tankom ali žilavom kožicom. Od ploda se prave odabrana penušava vina u Šampanju i crvena vina u Burgundiji.
Istorija pino noara
Pino noar je jedna od nasjtarijih vrsta na kontinentu. Smatra se da je bila poznata čovečanstvu još u antičko doba. Bila je visoko cenjena od strane rimljana zajedno sa muskatom. Postoje arhive, koje dokazuju da je vrsta rasprostranjena u Burgundiji tokom četvrtog veka. Tokom vremena značajno se povećavaju oblasti sa ovom sortom loze u one su posebno popularne u Francuskoj i Nemačkoj. Krajem prošlog veka mnogo proizvođača su već izuzetno zagrejani za pino noar. Oni ulažu sve napore samo da mogu da proizvode više proslavljenog grožđa.
Karakteristike pino noara
Vina proizvedena od ove popularne vrste grožđa su crvena. Ona se karakterišu kako intenzivnom, tako i ne toliko zasićenom bojom. Pri otpijanju se oseća mekoća, somot i istovremeno sofisticiranost. Veoma često proizvođači im dodajzu aromu crvenog i crnog šumskog voća, a ponekad čak i miris šume. Inače treba da se zabeleži da budući da se ta vina proizvode na mnogo mesta u svetu, karakteristike ukusa se razlikuju. Kod njih se zapaža određena slatkoće.
Ipak aroma i ukus pino noara ostaju promenljivi i najviše zavise od uslova u kojima je gajeno vino, i njegovog uzrasta. Vina koja nisu odležala odlikuju se primamljivim voćnim mirisom koji podsecća na sitno voće kao što su trešnje, šljive, maline, jagode. Kvalitetni grožđani eliksiri, proizvedeni od pino noara dobro podnose ležanje u hrastovim buradima. U dodiru sa drvetom oni se dodatno obogaćuju i usavršavaju aromu. Tada oni dobijaju note koje podsećaju na čokoladu i tartufe. Oseća se i tek blago primetna nota dima. Vina koja su najviše odležala umaju sve šanse da se pretvore u nezaboravno crveno vino sa posebnim karakteristikama.
Serviranje pino noara
Pino noar je najbolji za konzumiranje tokom vrelih letnjih dana, kada nikako ne idu druga crna vina. Mada su ova vina, odležala u hrastovim buradima, više za hladnije mesece. Pino noar se servira u standardnim čašama za vino - u obliku zvona i sa nožicom. Oblik čaše je od značaja jer tako pomeže da se sačuvaju najbolje osobine vina i istovremeno da ih konzument oseti prilikom sporog otpijanja. Dobro je da je vino ohlađeno na 12-14 stepeni.
Pino noar mnogo dobro ide uz crvena mesa. Posebno pogodan je za specijalitete od telećeg i jagnjećeg mesa. Takođe može da se pijucka i u društvu sitne divljači. Dimljena mesa takođe su odlično rešenje, dok nema zanačaja da li ćete odabrati teleće, svinjsko ili pileće. Prema ljubiteljima uksunih mesa i aromatičnih vinskih eliksira, treba da smo smeliji u izboru. Oni toplo preporučuju da se vino kombinuje čak i sa telećim ili goveđim jezikom.
Ovaj delikates može da bude pripremljen sa maslacem, lukom, lovorovim listom, biberom. Dobro je da se u kombinaciji pino noara i jela ne preterujete sa začinima. Ipak da ne zaboravimo, da je cilj da se otkriju i dopunjuju ukusi i aromatične karakteristike piće i hrene, a ne da jedan proizvod zaseni drugi. Sirevi takođe mogu da budu odličan dodatak pino noaru, dok je najbolje da se zaustavite na nekoj tvrdoj vrsti. Gastronomi smatraju da je zvezda u ovoj kategoriji nesumljivo parmezan. Zelene sveže salate takođe mnogo dobro idu uz pino noar, a ako ih začinite sa pavlakom ili majonezom, miris vina će se ostetiti još bolje.
Komentari