Smrča

Smrča

Smrča ili smreka /Picea/ je vrsta četinara iz porodice borova /Pinaceae/, koja uključuje oko 35 vrsta. Drvo liči na bor i raste na istim mestima. Do 15. godine raste polako, a najbrže između 40-te i 60-te godine svog rasta.

Smrča je pravo i vitko drvo. Stablo je visoko do 95 cm i debelo je do 4 m. Kora mladih stabala je glatka, sivo-zelena, a ponekad je i sivo-braon i raspuknuta. Smrča živi dugo, ponekad i do 1000 godina. Koreni smrče su raspoređeni plitko ispod površine zemlje. Krošnja smrče liči na borovu, samo što smrča raspoređuje svoje grane čak do zemlje, a kod bora donje grane se suše i oštre od vetra.

Kod nas se može naći vrsta smrče /Picea abies/ - evropska smrča, najčešće na planinama pošto iziskuje stalnu vlažnost zemlje i vazduha. Ona predstavlja četinar visine do 50 m. Četine su četvorougaone, duge 15-35 cm, raspoređene gusto duž celog obima grane.

Generativni organi smrče su jednodomni. Šišarke su cilindrične, dostižu dužinu do 15 cm, a širinu 4 cm, ljsupe su oblika obrnutog jajeta, klinaste, stisnute u osnovi. Osim kod nas, ova vrsta se može takođe naći u celoj Srednjoj i Severnoj Evropi.

Vrste smrče

Interesantna vrsta je srebrna smrča /Picea pungens/, koja dostiže do 50 m visine i ima konusnu krošnju spratne strukture. Kora je sivo-braon, a starija stabla se raspuknu i potamne. Listovi su dužine 2-3 cm i imaju trvrd i bodljikav kraj sa skoro kvadratnim presekom, rašireni su u svim pravcima po granama. Pokriveni su srebrnkastom vosačnom prevlakom koja u različitim oblicima i u zavisnosti od uslova menja zasićenost. Ima oblika koji su toliko zasićeno srebrni da drvo izgleda skoro belo. Šišarke su duge 5-10 cm, cilindrične su i svetlobraon. To je vrsta koja se sreće u Severnoj Americi. Stenovite planine, planine države Jute, Kolorada, na nadmorskoj visini od 2000 do 3200 m.

Pančićeva omorika /Picea omorica/ je drvo koje dostiže do 40 m visine, sa gustom veoma uskom piramidalnom krošnjom koja je zaoštrena na vrhu. Grane su veoma kratke, povijene na donjem delu grane. Kora je tamnobraon, a mlade grane imaju dlačice. Listovi su kratki 10-20 mm, sa izbočenim srednjim nervom i odozgo tamnozelene, a odozdo sivkaste, što daje krošnji srebrnkastu boju. Šiparke su 3-6 cm, pre nego što uzru su ljubičaste ili pupurne, a zrele su braon. Pančićeva omorika je prirodno rasprostranjena i ograničena na Jugozapadu Srbije i Bosne.

Patuljasta smrča /Picea glauca conica/ je zimzeleno sitno drvo koje može da dostigne visinu do 2 m. Ova vrsta je poreklom iz Kanade.

Patuljasta smrča je veoma rasprostranjena u ozelenjavanju. Iglice su joj duge do 1-1, 5 cm, nežne su. Pravi idealnu kupasu krošnju i veoma je gusta, potpuno otporna na zimu. Ima srebrnkaste, plavkaste i zelene oblike.

Kavkaska smrča ili orijentalna smrča /Picea orientalis/ je vrsta smrča iz porodice borova /Pinaceae/. Listovi su dužine do 10 mm sa skoro kvadratnim ili romboidnim poprečnim sečenjem, veoma trvdo i sjajno, zeleno sa gornje strane grana, prilepljene uz njih. Mlade grane su sjane i svetlobraon, sa gustim i kratkim vlasima. Šišarke su braon, dužine od 5 do 10 cm. Smenke ljiuspica su jajaste sa celom gornjom ivicom.

Sastav smrče

Kora smrče sadrži tanine, balsam itd. Drvo sadrži komplikovanu smesu najrazličitijih organskih jedinjenja, a takođe i araboksiluronid, u sastav ulazi uranska kiselina i ostatak arabofuranozina. Iglice drveta sadrže eterična ulja, u sastav ulazi 12 % boril acetat, 1-a-pinen, r.pinen itd.

Lisnate grančice sadrže značajnu količinu eteričnog ulja, a u sastav šišarki ulazi borin acetat i drugi estari. Semenke sadrže 33% brzo sušećeg masnog ulja, u sastav ulazi približno oko 5, 2 % linolenonske, oko 15, 7 % a-linelonske, oko 29, 5 % a-linolne, oko 23, 6 % r-linolne i oko 11, 4 % masne kiseline. One sadrže još oko 22 % sirovog proteina, oko 12 % ekstakta bez azota itd.

Gajenje smrče

Evropskoj smrči je potrebna stalna visoka vlažnost vazduha i bogato, umereno vlažno zemljište. On može da izdrži i u zimskim uslovima, relativno dobro podnosi kreč u zemljištu. Ima veoma dekorativne efikasne oblike - niske, plačljive, okrugle i konusne. Može se zasaditi u dvorište kao božićno drvo.

Bela smrča

Smrča se razmožava semenkama. Sredinom aprila se semenke potapaju u minium, tako da postanu skoro crvene. Nakon toga se stavljaju u vlažan pesak na 8-10 dana, dok ne počnu da klijaju. Nakon toga se sade u rastresitu i vlažnu zemlju na obilnoj ali ne dikretnoj svetlosti. Odozgo se sipa sa 0, 5 cm finog peska. Proklija 50-70 % od svih semenki. Klijanje semena se može čuvati do 10 godina.

Sakupljanje i čuvanje smrča

Šišarke sazrevaju tokom jeseni prve godine. Beru se krajem avgusta - kad krilca semenki počinju da se vide iza ljuspi šišarke. Šišarke Evropske smrče se beru tokom januara, Pančićeve omorike - tokom januara i februara, Srebrne smrče - krajem avgusta. Ako sakupljate iglice tokom zime, birajte najsvetlije zelene. One su najmlađe i nasvežije. Sakupljene iglice operite dobro i oštrim nožem sastružite od drške. Nakon toga sitno iseckajte. Ponekad se u medicinske svrhe sakuplja i koren smrče.

Koristi od smrče

Narodna medicina koristi mlade grančice smrče koji se sakupljaju zajedno sa pupoljcima, isecku se dok su još sveže i kuvaju sa šećerom. Dobijeni sirup je efikasno sredstvo protiv kašlja i drugih upala disajnih puteva, takođe i protiv rahitisa, skrobuta itd.

Ekstrakt od iglica smrče u sveže u svežem stanju se dodaje u vodu za kupanje dece, za osvežavanje i kod raznih ekcema. Eterično ulje koje se dobija od raznih organa biljke se široko upotrebljava u medicini, parfemskoj industriji i kozmetici.

Kod suvog kašlja destilacijom drveta se dobija mnogo važnih artikala za medicinu kao što je smola, terpetin, kolofon itd. Masno ulje koje se dobija od semenki smrče, nalazi široku upotebnu u proizvodnji ulja za boje i lakove, a pogodno je i za sagorevanje.

Drvo, osim za korišćenje u građevinskim materijalima, u stolarstvu itd, goristi se i za dobijanje medicinskog uglja u prahu /Carbo activatus/ koji se upotrebljanja kao apsorciono sredstvo i kao protivotrov kod trovanja sa alkaloidima i fosfornim jedinjenjima. Od kore se dobijaju mateirjali za štavljenje, koji se prilažu za štavljenje kože i za dobijanje medicinskog katrana kolofona, sirćeta od drveta.

Miris zapaljenjih i osušenih suvih grančica četirana se smatra dobrim sredstvom za čišćenje kuće od štetnih uticaja. Malo ljudi zna kakav čudesni lekoviti efekat imaju šišarke Evropske smrče. Što su više u kući, toliko će vazduh, koji udišemo, biti zdraviji i čistiji. Dobro je da imamo šišarke tokom zime, ali ne da ih kidamo sa drveta, nego kad padnu oko njega.

Smatra se da oko držimo šišarku smreke između dlanova, brzo ćemo se osloboditi nagomilane negativne energije. Mnogo efikasna metoda da nakon kupanja dodirnemo povređeni ili bolan deo dela šišarkom, pošto ona olakšava bol, a površina rane zaraste brže. Ako posadimo u bašti smreke, one će izgraditi zaštitno bolje koje će čuvati od loših pogleda i negativne energije.

Narodna medicina sa smrčom

Prema narodnoj medicini napitak od iglica, grančica i šišarki smrče jača imunitet. Kupke sa smrčom su odgovarajuće kod nervnih rastrojstava i umora. Obloga od šišarki se prilaže kod angine, pneumonije, astme i za profilaktiku oštrih oboljenja gornjih disajnih puteva.

Naša narodna medicina predlaže sledeći recept za napitak sa vrhovima srmče. Operemo i isečemo vrhove (3 supene kašike) sitno. Stavljamo 3 litre vode i kuvamo 10-15 minuta, nakon toga procedimo kroz deciljku i gazu. Po želji zasladimo medom.

Štete od smrče

Odvarak od smrče se ne preporučuje trudnicama.

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas