Bofor (Beaufort) predstavlja vrstu polutvrdog sira koji se pravi od kravljeg mleka u francuskoj oblasti Savoja. Zajedno sa Kamemberom, Komteom, Mjunsterom i Brijem on je među najpopularnijim francuskim sirevima. Proizod spada u spisak ne samo najpoznatijih sireva, već i najskupljih. Cene Bofor sira su slične Grijeru, koji je tradicionalan u Švajcarskoj.
Istorija Bofora
Bofor spada u sireve koji postoje u kulinarstvu vekovima. Njegove korene naći ćemo u podnožju Alpa. Njegov prototip su prvo vreme spremali lokalni duhovnici, i smatra se da su oni korisitili recepte koji datiraju od rimskog vremena.
U Srednjem veku procedura proizvodnje sira postaje popularna i izlazi iz manastira. Tako receptima već raspolaže i nekoliko domaćinstava. Njegova priprema postaje nešto prirodno za tamošnje farme. Tokom 18. veka sir postaje popularan pod nazivom Vacherin. Ime potiče od francuske reči za kravu - vache.
To je nadahnuto činjenicom da se sir pravi od kravljeg mleka. Skoro vek kasije, mlečni proizvod stiče svoj savremeni naziv Bofor. Smatra se da je sir kršten u alpskom selu u čijoj okolini se sprema.
Istorija Bofora ipak se ne završava ovde. U drugoj polovini prošlog veka Bofor postaje sir sa kontrolisanim poreklom. On dobija znak Appellation d'Origine Contrôlée–AOC, koji deklariše region porekla. Od tada se sir po pravilu proizvodi samo u dolinama Boforten, Morien, Tarantes i Val d'Arli.
Proizvodnja Bofora
Bofor je sir za čiju se porizvodnju koristi sirovo kravlje mleko. Interesantno je da je za dobijanje samo jednog kilograma proizvoda potrebno više od deset kilograma mleka. Prvobitno mlečna supstanca se zagreva do 33 stepena.
Nakon toga dodaje joj se sirište i koriste se bakterije Streptococcus thermophilus, Lactobacillus helveticus i Lactobacillus lactis. Kada se mleko preseče supstanca se ponovo zagreva, a li ovaj put bar do 53 stepena. Tokom zagrevanja od velikog je značaja da se mleko meša neprestano, da nepotrebna vvlaga može da ispari.
Posle dolazi na red sledeći korak - dobijeni proizvod se stavlja u lanene krpe, postavljene u drvene obruče. Sir se stavlja na oko 24 sata pod presu. Za to vreme se okreće nekoliko puta, i menjaju se krpe u kojima stoji. Nakon što Bofor odleži jedan dan, on se soli i stavlja u podrume gde treba da zri. Tradicionalno se čuva u drvenim rafovima, izrađenim od smrče.
Neophodno je između 5 i 12 meseci da jedan sir bude dobro uzreo. U ređim slučajevima mlečni proizvod se ostavlja da zri i više od godinu dana. Da bi se ipak sir čuvao u podrumima, neophodno je da se održavaju specijalni uslovi. Tako na primer temperatura u njima treba da nije veća od 10 stepeni. Istovremeno treba da je prisutna i visoka vlažnost. Kada sir Bofor zri, svake nedelje se okreće po dva puta i utrljava se solju.
Karakteristike Bofora
Sir Bofor spreman za konzumiranje ima tačno određen izgled. On se prodaje u obliku pljosnatih, cilindričnih pogača, koje imaju zaobljene ivice. Njihov prečnik je obično između 35 i 75 centimetra. Teške su između 20 i 70 kilograma.
Imaju koru glatke površine, koja je žućkaste boje. Unutrašnjost sira je takođe glatka. Karakteriše se još elastičnijom konzistencijom i bleđom bojom, koja podseća na slonovu kost. Aroma ovog mlečnog proizvoda je primamljiva, slaže se sa voćem. Ukus je prijatan, malo slan.
Vrste Bofora
Postoji nekoliko različitih vrsta ovog sira. Ovaj mlečni porizvod se klasifikuje u zavisnosti od uslova u kojima se proizvodi, a takođe i od vremena. Poznat je takozvani Bofor de Savoja (Beaufort de Savoie). On je poznat kao običan bofor i sprema se tokom godine. Poznat je još i Bofor d'ete (Beaufort d’été), nazvan još i letnji Bofor.
Kako sami shvatate, on se proizvodi tokom leta i konkretnije od jula do oktobra meseca. Ekspreti francuskih sireva poznaju i Bofor d'alpejdž (Beaufort d’alpage), nazvan alspki bofor. On se pravi po hladnijem vremenu na farmama koje se nalaze u visokim alpima. U porodici bofor postoji i Bofor d'iver (Beaufort d'hiver). U pitanju je zimski bofor koji se sprema na odvojenim pašnjacima tokom zime.
Bofor u kulinarstvu
Sir Bofor je odavno našao svoje sigurno mesto u kulinarstvu. Isečen na tanke parčiće može da se servira samostalno u kombinaciji sa crnim vinom - sirom ili kaberne sovinjonom. On se kombinuje i sa drugim sirevima kao što su gorgonzola, bri, stilton, parmezan, njušatel.
U početku sir je bio poznat najviše na francuskoj trpezi, ali u današnje vreme dobija sve veću popularnost i u inostranom kulinarstvu. Francuski kulinari ga smelo stavljaju u najrazličitija predjela, supe, salate, peciva, slatkiše i uopšte u svakakva jela. Delikatan voćni moris sira čini ga veoma pogodnim za kombinovanje sa džemovima od sitnog voća kao što su borovnice, ribizle, trešnje, višnje i maline.
Koristi od Bofora
Bofor je sir koji sadrži velike količine belančevina i kalcijuma. Kao što znamo kalcijum je vaćan za zdravlje zuba i kostiju. Istraživanja pokazuju da on ima svojstvo da normalizuje krvni pritisak i smanjuje rizik od pojave nekih kancerogenih obolenja.
Osim toga je dokazano, da unos dovoljne količine kalcijuma olakšava predmenstrualni sindrom (PMS). Odnosno, simptomi kao što su razdražljivost, glavobolja, uznemirenost nestaju. Za belančevine se pak smatra da pomažu u redukciji stresa.
