Od fizičkih barijera između unutrašnjih organa i spoljašnjeg sveta, gastrointestinalni trakt je od primarnog značaja. Gastrointestinalni trakt je poput vaše unutrašnje kože, ali ima oko 15 puta veću površinu od vaše kože. Takođe sadrži najveći broj imunih ćelija u celom telu, što predstavlja približno 60% vašeg celokupnog imunog sistema.
Možda će vam izgledati iznenađujuće da u vašem gastrointestinalnom traktu ima više imunih ćelija imunog sistema nego u bilo kom drugom organu u vašem telu. Vaš gastrointestinalni trakt dolazi u kontakt sa najvećom količinom i brojem različitih molekula i organizama od bilo kog drugog organa u celom telu. Samo kao primer – čovek u proseku unese više od 25 tona hrane tokom svog života.
Hrana koju jedemo može pružiti podršku ovoj barijeri ili prouzrokovati štetu. Mnogi hranljivi sastojci u zdravoj hrani pomažu u održavanju zdrave barijere. Hrana sa visokim sadržajem fosfatidilholina ili njegovog prekursora holina posebno je korisna u održavanju zdrave gastrointestinalne barijere, jer je fosfatidilholin jedna od komponenti zaštitne obloge. Studije pokazuju da dijete sa malo holina dovodi do niskog nivoa fosfatidilholina i smanjenog imuniteta.
Vitamin A igra važnu ulogu u podržavanju ćelija kože, gastrointestinalnog trakta i pluća, koji su glavne barijere koje vas odvajaju od spoljašnje sredine, kao i u promociji formiranja zaštitne obloge u gastrointestinalnom traktu. Esencijalne masne kiseline, poput onih koje se nalaze u ribi, i zdrav raspon mononezasićenih masnih kiselina, kao što su one u maslinovom ulju, takođe mogu da podrže zdrave gastrointestinalne ćelije.
Konačno, hrana bogata vlaknima uopšte i sveže voće i povrće unapređuju zdravlje gastrointestinalnog trakta na nekoliko načina. Fermentišu ih prijateljske bakterije u debelom crevu i formiraju kratkolančane masne kiseline koje se koriste kao gorivo u gastrointestinalnim ćelijama i putevima. Vlakna takođe pomažu u uklanjanju toksina koji mogu negativno uticati na gastrointestinalne ćelije i puteve i podržavaju zdravu funkciju varenja uopšte.
Istraživanja u poslednjih deset godina pokazala su da ishrana igra važnu ulogu u podršci proizvodnji i funkcionisanju ćelija i imunog sistema. Proteini, antioksidanti, esencijalne masne kiseline, kao i određeni vitamini i minerali su ključ za zdrav imuni sistem.
Proteini i imuni sistem
Mnoge studije pokazuju da pothranjenost proteina može imati različite štetne efekte na imuni sistem. U stvari, pothranjenost proteina može biti važan faktor koji doprinosi serokonverziji HIV-a (proces kojim se osoba sa primarnom izloženošću virusu humane imunodeficijencije inficira virusom). Istraživanja pokazuju da nedostatak visokokvalitetnih proteina može dovesti do iscrpljivanja imunih ćelija, nemogućnosti tela da proizvodi antitela i drugih problema vezanih za imuni sistem. Pored toga, studije na životinjama su pokazale da imuni sistem može biti ozbiljno ugrožen čak i 25% smanjenjem adekvatnog unosa proteina.
Protein se sastoji od 20 aminokiselina koje su vašem telu potrebne za rast i popravku, a čini se da su neke od ovih aminokiselina posebno važne za imuni sistem. Na primer, aminokiseline glutamin i arginin se smatraju nutritivnom terapijom kod hirurških pacijenata zbog njihove sposobnosti da stimulišu imuni sistem. Zanimljivo, ne samo da su nedostaci ovih aminokiselina koji mogu da dovedu imuni sistem u opasnost opasan, već i neravnoteža u odnosu između aminokiselina takođe može uticati na imuni odgovor.
Zbog toga dijeta, koja podržava zdrav imuni sistem treba da sadrži hranu koja obezbeđuje visokokvalitetne kompletne proteine, kao što su jaja, riba, školjke i meso jelena. Mnogo povrća i žitarica su takođe odlični izvori mnogih aminokiselina koje jačaju imunitet, a zajedno sa drugim izvorima proteina su posebno korisni.
Najvažniji vitamini za zdravu imunološku funkciju
Kao što je gore pomenuto, vaše telo koristi različite pristupe da održi svoju odbranu od štetnih patogena u okruženju, tako da ne bi trebalo da bude iznenađenje da su skoro svi vitamini potrebni da podrže i unaprede neke aspekte funkcije imunog sistema. Određeni vitamini su dobili više pažnje u naučnoj literaturi jer su posebno važni za zdrav imuni sistem.
Mnogo je napisano o ulozi vitamina C u podršci imunološkom sistemu. Čini se da vitamin C pomaže u smanjenju dužine vremena i težine simptoma, povezan sa virusnim infekcijama gornjih disajnih puteva, promoviše funkcije fagocitnih ćelija, kao i podržava zdravu funkciju T-ćelija. Vitamin C takođe pruža antioksidativnu aktivnost koja podržava zarastanje na mestima upale. Citrusi su odličan izvor vitamina C. Mnogo povrća je takođe odličan izvor vitamina C – kao što su svež peršun, sirovi karfiol, senf, zeleno povrće i zelena salata.
Mnogi B-vitamini su takođe veoma važni za održavanje zdravog imunog sistema. Na primer, vitamin B5 (pantotenska kiselina) promoviše proizvodnju i oslobađanje antitela od strane B ćelija. Kao rezultat nedostatka vitamina B5, nivoi cirkulišućih antitela su smanjeni. Folna kiselina ili tačnije njen nedostatak dovodi do smanjenja T-ćelija i može dovesti do smanjenja efikasnosti rastvorljivih faktora, a nedostatak vitamina B6 dosledno inhibira T-ćelije. Nedostatak vitamina B1 (tiamin) i B2 (riboflavin) može poremetiti normalan odgovor antitela, a čini se da nizak nivo B12 inhibira fagocitne ćelije i možda funkciju T-ćelija.
Gotovo sve žitarice, povrće i voće mogu poslužiti kao odlični izvori barem nekih od ovih vitamina, ali je određeno povrće posebno korisno jer je odličan izvor mnogih od ovih vitamina koji podržavaju imunitet. Konkretno, zelena salata je odličan izvor vitamina B1, B2, C i folne kiseline. Repa i kuvani spanać su odlični izvori folata, vitamina B6 i vitamina C. Karfiol je odličan izvor vitamina C i folata i veoma dobar izvor vitamina B5 i B6. Sirove pečurke su takođe odličan izvor vitamina B2 i vitamina B5. Crvena paprika je odličan izvor vitamina B6. Vitamin B12 se može dobiti iz namirnica koje sadrže proteine kao što su riba, školjke, divljač i džigerica.
Vitamini rastvorljivi u mastima, vitamin A, vitamin E i vitamin K, takođe su važni za opšte zdravlje. Odlični izvori vitamina A uključuju mnogo povrća kao što su spanać, svež peršun i šargarepa. Koncentrisani izvori vitamina K uključuju sirovi karfiol, kao i lisnato povrće poput spanaća i špargle.
Minerali koji podržavaju vaš imuni sistem
Cink je jedan od minerala u ishrani koji je dobio najveću pažnju zbog svoje sposobnosti da podrži imunološku funkciju. Cink je moćan imunostimulator, a njegov nedostatak može dovesti do duboke supresije funkcije T-ćelija. Deca sa teškim nedostatkom cinka pokazuju znake usporavanja rasta i podložnost infekcijama.
Višak cinka, međutim, takođe pokazuje negativne efekte na funkcionisanje imunog sistema i može inhibirati fagocitne ćelije (makrofage i neutrofile). Dakle, održavanje adekvatnog, ali ne i prekomernog nivoa cinka je važno. Zdravi nivoi cinka se mogu dobiti uključivanjem dobrih izvora cinka - kao što su kuvana cvekla, kupus i jagnjetina, sirove pečurke i džigerica.
Mnogi drugi minerali su važni u ishrani koja stimuliše imunitet. Kliničke studije su pokazale da nedostatak gvožđa utiče na antitela i funkciju ćelija. Nedostatak bakra je povezan sa povećanim infekcijama i može poremetiti razvoj imunih ćelija, kao što su T ćelije i fagocitne ćelije. Selen i mangan su važni u lečenju upale i mogu biti imunostimulansi.
Selen se može dobiti iz ribe i školjki, kao i tofua i integralnih žitarica. Odlični izvori meda su repa, džigerica i sirove pečurke, a veoma dobri izvori su spanać, špargle i kuvana švajcarska cvekla.
Gvožđe mogu da obezbede svež peršun, začini poput majčine dušice ili cimeta, tofu, pasulj i grašak, kao i mnogo drugog povrća poput spanaća i zelene salate.
Komentari